RENESANSA I FILOZOFIJA RACIONALIZMA

ORDANO BRUNO
Po presudi inkvizicije javno spaljen na Cvetnom trgu u Rimu 17. aprila 1600. Optu ba: Izu ava nauku o beskona nosti svemira i mno tvu svetova. Bog nije iznad sveta, on je du a sveta. "Priroda je ili Bog sam ili bo anska mo koja se javlja u samim stvarima." Svet je jedan, jedinstven beskona an, sastoji se od atoma. Mikrokosmos je ogledalo makrokosmosa. Nema neba nad nama mi smo ve na nebu, samo od oveka zavisi da li e zemaljski raj i izgraditi. Svojim vlastitim radom i naporom ovek kao radnik - homo faber, gradi i odre uje svoj ivot, svoju sudbinu i svoju sre u.

FRENSIS BEKON
ZNANJE JE MO !
Frensis Bekon (1561-1626) - "Velika obnova", "Novi organon ili uputstva za tuma enje prirode" Cilj nauke i filozofije je da ljudski ivot snabde novim pronalascima i dobrima, da zagospodari prirodom, da pove a ovekovu mo nad prirodom, jer znanje je mo . Prava i jedina metoda po Bekonu je indukcija.

FRENSIS BEKON IDOLI

zablude, predrasude, pogre ni pojmovi koji se nagomilavaju u ljudskoj svesti pa ometaju pristup istini Idoli plemena zasnovani su u ljudskom rodu. ovek me a prirodu svog razuma sa prirodom stvari, i tako unosi vi e reda i jednakosti u svet nego to ih u svetu ima. Idoli pe ine zasnovani su u prirodi pojedina nog oveka, zbog nedostatka njegove prirode, zbog vaspitanja, zbog pro itanih knjiga, zbog svojih autoriteta, itd. Idoli trga su rezultat me usobnog odnosa ljudi, sporazumevanja, govora. Idoli teatra posledica su dogmi i teorija, tj. izmi ljenih drama, nektiti ki prihva enih principa pojedinih nauka i gre aka u postupku dokazivanja.

RENE DEKART
Rene Dekart (1596-1650) "Raspravi o metodi i Principi filozofije PRAVILA METODE 1. Pravilo jasnosti i razgovetnosti - ni ta ne prihvatamo kao istinito osim onoga to saznajemo jasno i razgovetno. Bog svojim savr enstvom garantuje da se ne varamo u ono to saznajemo jasno i razgovetno. 2. Analiti ko pravilo po kome svaku te ko u treba ra laniti na jednostavne delove. 3. Pravilo sinteze po kome treba i i po redu od jednostavnog ka slo enom. 4. Pravilo potpunog nabrajanja u kome proveravamo potpunost obavljenog postupka saznanja.

RENE DEKART METODSKA SUMNJA I KOGITO SUM

eli da po ne sve iz po etka, da sve preispita, da o isti duh od svih nesigurnih sadr aja kako bi mogao do i do pouzdanih istina. U sve sumnja: u matemati ke dokaze i postojanje sveta, u stvari, u Boga i vlastito telo, ali je upravo tada video da dok sumnja, dok misli da je sve la no, nu no je da postoji dok to misli. Istina mislim, dakle postojim toliko je pouzdana da se u nju ne mo e sumnjati. To je prvo i najsigurnije od svih saznanja. To je i tra eni prvi princip filozofije.

RENE DEKART DUALIZAM

Dekart razlikuje dve supstancije:

duh, misle u stvar saznanje, elje i telo, prote nu stvar - veli ina ili protezanje u daljinu,
irinu i visinu, kao i oblik, kretanje, polo aj, telom vladaju pravila mehanike. Jedino ovek ima du u ali javlja se problem odnosa tela i du e. Tvrdnja da u epifizi " ivotni duhovi" deluju na telo samo je prividno re enje.

BARUH DE SPINOZA EKSKOMUNIKACIJA

Spinoza (1632-1677) Etika Teolo ko-politi ki traktat u io za rabina u Holandiji u jevrejskoj zajednici poreklom iz panije - su tina religije u uverenju, a ne u veri u dogme - religiozne knjige treba istorijski shvatiti - kritikuje Bibliju - Ekskomuniciran iz jevrejske op tine - niko sa njim nije smeo da odr ava nikakve veze, ak ni da mu se pribli i na manje od etiri lakta! - Svoju doslednost platio je skupo, ali je sa uvao slobodu uverenja.

BARUH DE SPINOZA MONIZAM I PANTEIZAM

Supstanca je jedna - Bog ili priroda, beskona na stvarala ka ve na priroda svega to postoji. Supstanca ima beskrajno mnogo atributa, svojstava. Bog mora imati sve atribute. Ljudi saznaju samo dva atributa, to su prote nost i mi ljenje. Modusi, stanja supstance, su kona ne, ograni ene, pojedina ne stvari, stvorena priroda. ovek je modus prirode, du a i telo dve strane iste su tine, odlike duha i odre enja tela jedna su ista stvar posmatrano pod atributom mi ljenja ili atributom prote nosti

GOTFRID VILHELM LAJBNIC PLURALIZAM I DINAMIZAM

Lajbnic (1646-1716) - "Monadologija" Svet se sastoji od beskrajnog mno tva duhovnih atoma, monada. Monade su netelesne jednostavnih celine, individualne supstance, ista aktivnost, centri sila, imaju mo percepcije i mo po ude koja uslovljava prelaz od jedne percepcije ka drugoj nije dakle me usobni uticaj jedne monade na drugu. Lajbnic je u prvi plan odre enja supstance postavio razvoj, silu, aktivnost, neprekidnu promenu i vreme kao dimenziju te su tine.

GOTFRID VILHELM LAJBNIC

MIKROKOSMOS JE OGLEDALO MAKROKOSMOSA
Svaka monada predstavlja itav svet, svaka se razlikuje od svih drugih po tome kako percepira svet, po stepenu svoga savr enstva. Hijerarhija monada je piramidalni i neprekidni kontinuitet. najni e - gole monade imaju nejasnu predstavu sveta telesnost, najvi e monade, du e percepiraju svet jasno i razgovetno. U samom inu stvaranja sveta Bog je predodredio i uskladio svaki in svake monade - predodre ena harmonija. Ovo je najbolji mogu i svet! Du a i telo su uskla eni, sli no kao to asovni ar uskladi dva sata da rade u potpunoj podudarnosti iako izme u njih nema uzro ne veze.