XVI PRIVREDNI RAST I RAZVOJ

1. Pojmovno odreenje kompleksa privrednog rasta i privrednog razvoja

Sinonimi ili ne? Razlike izmeu ovih pojmova slikovito se uporeuju sa rastom i razvojem oveka

Privredni rast

Oznaava poveanje vrednosti nacionalne proizvodnje tokom vremena Kuznetc S. trajno poveanje dobara neophodnih za zadovoljenje individualnih i zajednikih ljudskih potreba, mereno veliinom proizvodnje po stanovniku Stabilan privredni rast vana je pretpostavka lakeg reavanja centralnog ekonomskog zadatka u svakoj zajednici - (u veem stepenu zadovoljenje rastuih potreba ljudi upotrebom uvek ogranienih resursa) Poveanjem agregatne proizvodnje u dugom roku, mi govorimo o ekonomskom napredovanju nacionalne ekonomije

Privredni rast

Privredni rast se moe ostvariti na dva naina Uveanje autputa u dugom roku ima smisla jedino pod pretpostavkom funkcionisanja nacionalne ekonomije sa punim proizvodnim kapacitetima Nakon Drugog svetskog rata transformisani su vaei obrasci generisanja privrednog rasta Najrazvijenije privrede sveta privredni rast temelje na akumulaciji sofisticirane kapitalne opreme i neprekidnom pomeranju granica tehnolokih mogunosti proizvodnje Brz ili forsiran privredni rast nije mogu privredni rast je dugotrajan i spor proces.

Zemlje

Stopa rasta GNP

1870-1969 1980-1990 2.7 4.4

Stopa rasta GNP pc

1870-1969 2.0 1980-1990 1.8 3.8

SAD Jap.

3.2 4.2

Nem.
GB

3.0
1.9

4.2
2.6

1.9
1.3

1.9
2.4

Fr.
It, Can.

2.0
2.2 3.6

2.2
2.4 3.0

1.7
1.5 1.8

1.7
2.1 2.0

1. Privredni rast

O dinamici privrednog rasta govori pravilo 70 Uz prosean rast od 1% godinje treba da protekne 70 godina kako bi se duplirao iznos dohotka po stanovniku Kretanje stope privrednog rasta u duem vremenskom intervalu prua indikacije o kvalitetu ostvarenog poveanja proizvodnje Kvalitetni privredni rast treba da bude postojan i samoodriv Kvalitetni privredni rast podrazumeva postojanje mehanizama za eliminisanje proizvodnje koja nije ekonomski efikasna

1. Privredni razvoj

Privredni razvoj je kompleksna kategorija koja obuhvata itav spektar vrlo razliitih drutvenoekonomskih promena, karakteristinih za proces transformacije privrede i drutva Privredni razvoj pored privrednog rasta obuhvata i sloene strukturne, institucionalne, organizacione i tehnoloke promene privrede, koje omoguavaju da se uveana proizvodnja realizje i distribuira u okviru nacionalne ekonomije i ire

2. Proizvodne mogunosti drutva

Potencijalni proizvod Maksimalni nivo proizvodnje definisan je angaovanjem raspoloivih faktora i datim nivoom tehnologije, a reprezentuje ga kriva proizvodnih mogunosti Kriva proizvodnih mogunosti se koristi u komparativnoj analizi nacionalnih ekonomija Pomeranje krive proizvodnih mogunosti

3. Efikasnost privrednog razvoja

Kapitalni koeficijent (parcijalni) Globalna produktivnost (sintetiki) Ponderisani prosek stopa rasta produktivnosti rada i kapitala Komparacija mekroekonomske efikasnosti pomou krive proizvodnih mogunosti Pareto koncept optimuma

4. Ciljevi privrednog razvoja

Iza jedne najkompleksnije makroekonomske kategorije logino je da stoje mnogi ciljevi ekonomske, drutvene i politike prirode Ciljevi privrednog razvoja su poeljna stanja ekonomskog i ire drutvenog sistema Definisanje ciljeva razvoja usko korelira sa vrednosnim sistemom jednog drutva

Karakteristike ciljeva privrednog razvoja: Dinaminost Konfliktni Komplementarni Kratkovidost-miopija Supravrednosti

5. Faktori privrednog razvoja

Stanovnitvo kao faktor privrednog razvoja Prirodni resursi Proizvodna sredstva i infrastruktura Tehnoloke promene Organizacija i preduzetnitvo Informacija i znanje - kljuni faktor privrednog razvoja

6. Strategije privrednog razvoja

a) b) c)

Ukoliko se kao kriterijum razvrstavanja uzme znaaj pojedinih faktora privrednog razvoja mogue je razlikovati: strategiju razvoja baziranu na intenzivnom korienju prirodnih resursa; strategiju razvoja koja se naglaeno temelji na ljudskom faktoru i strategiju naglaene upotrebe kapitala.

U zavisnosti od naina pomeranja znaaja privrednih oblasti mogue je razlikovati: a) strategiju industrijalizacije i b) strategiju razvoja poljoprivrede. Ukoliko se kao osnovni kriterijum uzme pristup prema privrednoj ravnotei ima smisla razlikovati: a) strategiju uravnoteenog b) strategiju neuravnoteenog razvoja.

Mogue je izdvojiti i vie teorijskih opozita tzv. istih strategija razvoja. a) strategiju otvorene i strategiju zatvortene privrede i b) strategiju intenzivnog i strategiju ekstenzivnog razvoja i c) tedno (akumulacijski) i potroaki orijentisanu strategiju razvoja.