UPRAVNO PRAVO

I.DEO: POJAM UPRAVE I UPRAVNO PRAVO II. DEO: ORGANIZACIJA UPRAVE III. DEO: UPRAVNA DELATNOST IV. DEO KONTROLA UPRAVE

I. DEO

POJAM

UPRAVE I UPRAVNO PRAVO

TEORIJSKI POJAM UPRAVE

ta je uprava? Pokuaj da se uprava definie nezavisno od pozitivnog prava i od aktuelnog trenutka. Znaenje rei uprava sinonim administracija, javna uprava Pojam upravljanja: organizovana ljudska delatnost u kojem postoji subjekt koji upravlja, objekt sa kojim se upravlja i sadraj (proces) upravljanja:sukcesivne aktivnosti planiranja, organizovanja, nareivanja, koordinacije i kontrole. Upravljanje pretpostavlja vlast da se nametne volja O Upravi govorimo ako se upravljanje vre: 1) organi drave uz pomo dravne vlasti (autoritativnost) 2) zakonima i drugim propisima je ureena nadlenosti, poslovi i delatnost uprave, i to je 3) cilj uprave i njene delatnosti ostvarivanje javnog interesa poeljnog stanja definisanog propisima drave

FUNKCIONALNI POJAM UPRAVE

Odreivanje pojma uprave, polazei od specifinosti upravne delatnosti (razlikovanje upravne i sudske funkcije!) Negativno odreenje pojma uprave (Oto Majer, Ivo Krbek) Definisanje uprave polazei od cilja: odravanje pravnog poretka i razvoj kulture (Georg Jelinek) Uprava kao javna sluba (Leon Digi) obuhvata delatnosti van klasinih dravnih funkcija. Definisanje na osnovu formalnih elemenata vrioca uprave (organa, pravila, akata, kontrole) Definisanje uprave uz pomo pozitivnog prava uprava je ono to potpada pod specifian upravno-pravni reim (Benoa) Funkcionalni pojam uprave moemo definisati kao kompleksnu delatnost koja se sastoji od izvrenja,sprovoenja i primene zakona i drugih propisa, donoenjem optih i pojedinanih pravnih akata, vrenjem materijalnih akata i radnji, uz posedovanje dravne vlasti, kao i vrenje drugih autoritativnih i neautoritativnih strunih poslova ukljuujui organizaciju javnih slubi i pruanje javnih usluga, koja podlee specifinom reimu upravnog prava i koja kao svoj rezultat ima ostvarivanje funkcija i zadataka drave.

ORGANIZACIONI POJAM UPRAVE

Odreivanje pojma uprave, polazei od specifinosti organa koji vri upravnu funkciju delatnost. Neki autori osporavaju mogunost definisanja uprave u organizacionom smislu: Skup dravnih organa koji vre upravnu delatnost Specifinosti upravne organizacije: Pojam organizacije. Tako, upravu u organskom smislu moemo definisati kao sloenu organizaciju, iji je primarni cilj vrenje upravnih funkcija delatnosti, koji se ostvaruje vrenjem zadataka i poslova od strane ljudi sa specifinim pravima i obavezama i statusom, korienjem odgovarajuih materijalnih sredstava u okviru specifine organizacione strukture i sa odreenim stepenom samostalnosti u odnosu na druge organizacije u dravi.

POZITIVNO-PRAVNI POJAM UPRAVE

Definisanje uprave polazei od vaeih pravnih normi u jednoj dravi Ustav (lan 136), Zakon o dravnoj upravi, Zakon o Vladi ,Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon o odreivanju nadlenosti APV, Statut APV Prema pozitivnom pravu Srbije, uprava u funkcionalnom smislu jeste: 1. izvrenje i primena zakona i drugih optih akata Narodne skuptine, Vlade, skuptine i izvrnih organa autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave donoenjem optih akata, donoenjem pojedinanih akata kojima se reava o pravima i obavezama fizikih i pravnih lica, voenjem javnih evidencija i izdavanjem javnih isprava, vrenjem upravnih radnji; 2. priprema nacrta zakona, propisa i drugih akata Vlade, kao i nacrta propisa i drugih akata koje donose skuptina i izvrni organi autonomne pokrajine i lokalne samouprave; 3. razvojni poslovi; 4. praenje stanja o raznim oblastima i predlaganje mera za unapreivanje stanja; 5. staranje i nadzor nad javnim slubama; 6. inspekcijski nadzor; 7. prikupljanje i analiza podataka, pripremanje izvetaja i drugi slini struni poslovi. Upravu u Srbiji ine ministarstva, posebne organizacije i organi uprave u sastavu ministarstva, kao organi dravne uprave; zatim organizacione celine u okviru drugih dravnih organa, koji kao svoju redovnu delatnost vre pojedine poslove drave uprave (slube Vlade, sudska uprava); pokrajinski sekretarijati i direkcije, kao pokrajinski organi uprave; te optinska, gradska uprava i uprava glavnog grada Beograda, kao organi uprave jedinica lokalne samouprave.

UPRAVA I DRAVA
Princip

podele dravne vlasti Uprava je najvei deo dravnog aparata Neposredno vrenje dravnih funkcija, odravanje pravnog poretka, obezbeivanje javnog interesa

Pojam i elementi upravne organizacije

Podela i povezivanje, kolektivno vrenje odreenih poslova radi postizanja nekih ciljeva. Elementi organizacije 1. Normativni (cilj), zadatak, poslovi,radnje 2. subjektivni (ljudi), odabir i raspored ljudi za vrenje zadataka. Slubenici, funkcioneri.Metodi rukovoenja autokratsko, demokratsko i liberalno 3. materijalni (tehnika i finansijska sredstva, informatika sredstva) 4. strukturalni (organizaciona struktura) relativno trajno organizaciono povezivanje ciljeva, ljudi i sredstava u organe i organizacione jedinice u okviru upravne organizacije. (realnom, personalnom i teritorijalnom principu) 5. statusni (samostalnost), organ nije samostalan

Centralizacija - decentralizacija

Principi organizacije Centralizacija , upravljanje organizacijom iz jednog centra Podrazumeva upravnu organizaciju koja se sastoji iz upravnih organa koji imaju sedite u glavnom gradu i koji su podreeni centralnom rukovoenju. Dekoncentracija podrazumeva postojanje organizacionih celina van sedita podrunih jedinica sa stepenom samostalnosti u vrenju poslova ali su hijerarhijski podreeni centralnom rukovodstvu organa. Decentralizacija upravljanje upravnom organizacijom iz vie centara. Podrazumeva takvu organizacionu strukturu u kojoj zadatke uprave obavljaju organi obrazovani van glavnog grada u vie centara i koji primarno za svoj rad odgovaraju lokalnoj politikoj vlasti a ne centralnoj Vladi. Uprava i dalje predstavlja povezani sistem, ali koji nije kruto podreen centralnim organima vlasti. Razvoj i nastanak centralizovane uprave i drave, prednosti i mane centralizacije i decentralizacije.

POJAM LOKALNE SAMOUPRAVE I POKRAJINSKE AUTONOMIJE

Pojam: lokalna samouprava i pokrajinska autonomija predstavljaju oblik decentralizacije dravne vlasti kako u politikom (odluivanje) tako i u upravnom pogledu (vrenje upravne funkcije). Lokalna samouprava: Naroiti oblik odluivanja i upravljanja javnim poslovima u lokalnim zajednicama od strane stanovnika lokalne zajednice ili od strane njihovih izabranih predstavnika Lokalna zajednica: oblik neposredne povezanosti ljudi na osnovu bliskosti stanovanja Jedinica lokalne samouprave: pojedina lokalna zajednica obrazovana zakonom u kojoj se ostvaruje lokalna samouprava (Glavni grad Beograd, gradovi i optine) Pokrajinska autonomija: Oblik teritorijalne decentralizacije dravne vlasti, odluivanje i upravljanja javnim poslovima od pokrajinskog znaaja (javni poslovi koji nisu od interesa za celu dravu ali su od interesa za veliki broj povezanih lokalnih zajednica) od strane stanovnike te teritorijalne zajednice, odnosno njihovih demokratski izabranih predstavnika. Poto veina javnih poslova koje obavljaju lokalna samouprava i autonomne pokrajine spadaju u upravnu delatnost (bez obzira dali ih obavljaju organi uprave lokalne samouprave ili njihovi izvrni organi ili skuptina) lokalna samouprava i pokrajinska autonomija su usko povezane sa funkcijama uprave u dravi.

Upravna javna ovlaenja poveravanje poslova

Delatnost uprave, kao dravnu funkciju obavljaju pre svega organi dravne uprave, organi pokrajine i lokalne samouprave (Javna uprava). Meutim upravna ovlaenja mogu da imaju i neki subjekti koji su van dravnog sistema, van organizacije drave: ustanove, organizacije, preduzea, pa ak i pojedinci. One vre poslove i zadatke uprave kao sporednu delatnost. Zakonsko poveravanje upravnih ovlaenja.

Uprava i pravna drava, legalitet i legitimitet upravnog delovanja

Proces podreivanja uprave zakonima je tekovina parlamentarizma i pravom ograniene dravne vlasti. Pravna drava ima korene u nemakom konceptu Rechtstaat i engleskom principu Rule of law Principi pravne drave-vladavine prava: - Ustavnost i zakonitost - pravinost i opravdanost propisa - podela vlasti - nezavisno sudstvo - demokratska vlast - Zatita i potovanje ljudskih prava - Pravna sigurnost - civilno drutvo Zakonitost upravnog delovanja (uprava vri delatnost iskljuivo na osnovu zakonskog ovlaenja i akti uprave moraju biti u skladu sa zakonom. Legitimitet opravdanost upravnog delovanja

POJAM UPRAVNOG PRAVA

Nastaje podreivanje uprave zakonima Deo pravnog sistema, grana pozitivnog prava, ukupnost pravnih normi koji reguliu upravu i koju uprava primenjuje. Dva shvatanja ue i ire shvatanje autoritativno istupanje. 1. upravno materijalno pravo 2. upravno formalno pravo 3. upravno organizaciono pravo 4. upravno pravo kontrole uprave

PREDMET UPRAVNOG PRAVA

Ue i ire shvatanje po uem su to norme koje reguliu vrenje vlasti Ukupnost autoritativnih i neautoritativnih pravnih normi koji reguliu:

1. Organizaciju uprave (nastanak, strukturu, rukovoenje, odnose) 2. Upravnu delatnost (nadzor, reavanje o pravima i obavezama, strune poslove) 3. Kontrolu uprave (unutranju, sudsku, politiku itd.)

UPRAVNO-PRAVNI ODNOS

Drutveni odnos regulisan pravom. Ue i ire shvatanje upravno-pravnog odnosa. Karakteristike: 1. jedna strana je uvek organ vlasti 2. organ vlasti nastupa u svojstvu organa vlasti, jaom voljom. esto nastaje jednostrano. Upravno-pravni odnos postoji: 1. Izmeu samih organa 2. Organa i preduzea, ustanova 3. Organa i slubenih lica, 4. Organa i graana Karakteristina obeleja u pogledu Zasnivanje (upravnim aktom ili ex lege) i Prestanka (jednostrano, novim aktom ili aktom drugog subjekta)

Upravno-pravna norma
Nema

upravno-pravnog odnosa bez upravno-pravne norme, ona regulie upravno-pravni odnos UPN su brojne i rasute, esto se menjaju Nalaze se u velikom broju propisa razliite pravne snage Sadrinski esto neprecizne

Odnos upravnog prava sa drugim granama prava

Podela prava na javno i privatno pravo. Javno pravo regulie dravu i javni interes dok privatno imovinsko-pravne odnose. Privatno pravo potoje autonomiju volje subjekata, dok javno jednostrano namee obavezno ponaanje, jedna strana nastupa jaom voljom u pravnom odnosu. Ustavno pravo i upravno pravo Upravno pravo i finansijsko pravo Upravno pravo i radno pravo Upravno pravo i krivino pravo Upravno pravo i graansko pravo

NAUKA UPRAVNOG PRAVA

Nauka je sistematizovani skup znanja o nekoj pojavi. Pravna nauka je drutvena nauka jer prouava drutvene pojave pravne norme (pravila ponaanja) i odnose koji nastaju primenom normi. Pravna nauka, kao svaka nauka sistematizuje, sintetizuje znanja o nekoj pojavi, izvodi opta pravila i naela. Upravno pravna nauka kao nauna disciplina prouava, sistematizuje, sintetizuje pravne norme (ukljuiv primenu tih normi) upravnog prava, naunim metodama. Upravno pravna nauka je pozitivna nauna disciplina jer izuava pozitivno upravno pravo u jednoj dravi. Vetina. Metod izuavanja upravno-pravne nauke: Pravno-dogmatski metod (iznalaenje pravog znaenja pravne norme, tumaenje putem pravila jezika, gramatike, logike) nedovoljan normu posmatra izolovano, znaaj interdisciplinarnog prouavanja prava! Uporedno-pravni metod, metod apstrakicije i konkretizacije, socioloki, psiholoki metod. Pravila logikog zakljuivanja (indukcija i dedukcija), analiza, deskripcija, su metodi sa kojim se dolazi do sinteze znanja i do optih zakljuaka i naela.

RAZVOJ NAUKE UPRAVNOG PRAVA U EVROPI I SRBIJI

Nastanak nauke upravnog prava je vezan za nastanak i razvoj upravno pravnih normi i podreivanje uprave zakonu. Upravno pravna nauka se razvila u Srbiji pod uticajem francuskog, nemakog i auustrijskog upravnog prava. Prouavanje uprave do nastanka upravnog prava se vezuje za nauku o upravi koja se razvila u okviru kameralnih nauka. FR: Dikrok (Ducrocq) Kurs upravnog prava (1862),Okoka (Aucoc) Predavanje o upravi i upravnog prava (1869-1876) Lafarijer (Laferriere) Rasprava o upravnom sudovanju i sudskim tubama (1887-1888), Oriju (Hauriou) Pregled upravnog prava (1892), Digi (Duguit) Preobraaj javnog prava (1913), Boner (Bonnard) Pregled upravnog prava (1926), eza (Jeze) Opti principi upravnog prava (1936), Rolana (Rolland) Pregled upravnog prava (1951), Debaa (Debbasch) Upravno pravo i Ajzenmana (Eisenmann) s delom Kursevi upravnog prava (1983). Meu osnivaima nauke upravnog prava u Nemakoj izdvajaju se F. F. Majer (Mayer) Osnovna naela upravnog prava (1862), O. Majer (Mayer) Nemako upravno pravo I-II (1896). V. Jelinek (Jelinnek) Upravno pravo (1928), Volf (Wolf) Upravno pravo (1958), P. Badur (Badura) Opte upravno pravo (1988) i M. Maurer Opte upravno pravo (1988). Austrija: Lorenc fon tajn (Lorenz von Stein) Upravne nauke (1866-1884). A. Merkl Opte upravno pravo (1927) i L. Adamovi (Adamovich) ustrijsko upravno pravo (1924). V. Antonioli (Antoniolli) Opte upravno pravo (1954) i F. Koja Opte upravno pravo (1989).

RAZVOJ NAUKE UPRAVNOG PRAVA U EVROPI I U SRBIJI

Srbija: Velika kola: Lazar Voinovi predaje Dravno pravo Licej u Kragujevcu: Pravoslovne studije: Policia Prvi udbenik Jovan Rai (1841) Stojan Markovi: Administracija Kraljevine Srbije (1893) 1905 Velika kola postaje Univerzitet u Bg Pravni fakultet Sl.Jovanovi (1869-1958) , O dravi (1906-1936) Kosta Kumanudi (1874-1962) , Administrativno pravo (1921) Laza M. Kosti, Administrativno pravo Kraljevine Jugoslavije I-III (1933-1939) Toma ivanovi

NAUKA UPRAVNOG PRAVA I NAUKA O UPRAVI

Policijska i kameralna nauka, politika nauka je izuavala upravu pre nastanka upravno-pravnih normi. Predmet prouavanja nauka upravnog prava su primarno upravno pravne norme, pozitivno upravno pravo. Predmet nauke o upravi je sama uprava kao drutvena pojava i organizaciju. Nauka o upravi izuava upravu ne samo i prevashodno sa stanovita upravnog prava nego ire i cilj te nauke je doprinos podizanju efikasnosti rada i delovanja uprave primenom dostignua organizacionih nauka. Empirijska a normativna nauka. Iako je predmet prouavanja ove dve naune discipline znaajno razliit, one se pre svega dopunjuju.

OSNOVNI INSTITUTI UPRAVNOG PRAVA

Pravno logike konstrukcije koje predstavljaju sistematizovane celine pravnih odnosa i pravnih normi. U naem pravnom sistemu to su: UPRAVNA STVAR (pravna stvar u kojoj se reava o pravima i obavezama u pojedinanom sluaju) UPRAVNI POSTUPAK (zakonom regulisani postupak, redosled radnji i odluka u kojoj se reava neka upravna stvar) UPRAVNI AKT (odluka u upravnoj stvari, rezultat upravnog postupka) MATERIJALNI AKTI UPRAVE (UPRAVNA RADNJA) materijalni akt koju obavlja organ uprave, voenje evidencije, oduzimanje predmeta) UPRAVNI NADZOR (kontrola primene zakona od strane uprave) UPRAVNI SPOR (sudska kontrola zakonitosti upravnog akta)

IZVORI UPRAVNOG PRAVA

Izvor stvaranje prava Vrste izvora oblik u kome se stvara pravo Upravno pravo nema posebne vrste izvora, ali postoje posebna obeleja

Obeleja izvora upravnog prava: - raznovrstnost - mnogobrojnost - promenljivost

Ustav kao izvor upravnog prava

Ustav Republike Srbije (Sl.Glasnik br. 98/2006) Ustav je prvenstveno posredan ali i neposredan izvor upravnog prava. Posebno znaajne su sledee odredbe Ustava: lan 4 (Vladavina prava i podela vlasti) lan 10 (Slubena upotreba jezika i pisma) lan 35 (Pravo na albu protiv autoritativnih odluka sa kojima se odluuje o pravu ili obavezi) lan 56 (Pravo na peticiju organima uprave) lan 123 (Ovlaenja Vlade prema dravnoj upravi) lan 136 (poloaj i organizacija dravne uprave) lan 137 (poveravanje poslova dravne uprave) lan 138 (Zatitnik graana) lan 198 (zasnovanost aut.pojedinanog pravnog akta za zakonu i sudska provera zakonitosti pojedinanih pravnih akata)

Zakon kao izvor upravnog prava

Najznaajniji izvor prava generalno, posebnost ove vrste izvora se ogleda u sledeem: 1. donosi iskljuivo skuptina 2. donosi se u posebnoj zakonodavnoj proceduri 3. posebna pravila u vezi proglaenja i stupanja na snagu 4. drutveni odnosi, prava i obaveze se iskljuivo reguliu zakonima u ustavnim okvirima Najznaajniji zakoni koji su neposredni izvori upravnog prava:

Zakon o dravnoj upravi (2005), Zakon o ministarstvima (2008), Zakon o Vladi (2005), Zakon o optem upravnom postupku (SRJ, 1997), Zakon o upravnim sporovima (2009), Zakon o zatitniku graana (2005), Zakon o policiji (2005), Zakon o dravnim slubenicima (2005), Zakon o radnim odnosima u dravnim organima (1991), Zakon o utvrivanju nadlenosti APV (2009), Zakon o lokalnoj samoupravi (2007), Zakon o slubenoj upotrebi jezika i pisma (1991) itd.

Podzakonski akti kao izvor upravnog prava

III. Podzakonski opti akti: A) Narodne Skuptine (poslovnik) B) Vlade (Uredba, odluka, zakljuak, memorandum o budetu). Uredbe o naelima za unutranju organizaciju o obrazovanju slubi Vlade itd.. C) Organa dravne uprave (Pravilnik, Uputstvo, Naredba) D) Teritorijalne autonomije i lokalne samouprave (Statut, Pokrajinske skuptinske Odluke kao normativni akti) E) Podzakonski opti akti nedravnih subjekata (Statuti ustanova itd.) IV.Sudska i upravna praksa V. Obiaji i drugi posredni izvori

II. DEO

ORGANIZACIJA

UPRAVE

ORGANIZACIJA UPRAVE

UPRAVA I PRINCIP PODELE VLASTI

Princip podele vlasti, pojam i znaaj Izvrna vlast mesto i uloga uprave Odnos uprave, Vlade, Skuptine, Predsednika i sudova

PRINCIP CENTRALIZACIJE, DECENTRALIZACIJE I DEKONCENTRACIJE

Organi uprave

Pojam i obeleja organa uprave: organon orue sredstvo Deo celine sa odreenom samostalnou Organ javne vlasti u okviru sistema drave koji vri delatnost uprave kao svoju redovnu i osnovnu delatnost. Bitna (osnovna delatnost upravna) i karakteristina obeleja (autoritativno istupanje, prinuda,neposredno ostvarivanje javnog interesa, samostalnost, inokosni princip rukovoenja) Principi formiranja organa uprave: Realni Personalni Teritorijalni Vrste organa uprave: Centralni, pokrajinski, podruni i lokalni organi Civilni i oruani Samostalni i u sastavu Vii i nii Opti i posebni Inokosni i kolegijalni

JAVNA, DRAVNA I NEDRAVNA UPRAVA

Javna

uprava sveobuhvatni pojam Dravna uprava organi centralne vlasti ija osnovna delatnost jeste upravna delatnost, realni princip Uprava u okviru drugih dravnih org. Uprava autonomne pokrajine Uprava lokalne samouprave Nedravna uprava

UPRAVA U SRBIJI
DRAVNA UPRAVA CENTRALNI ORGANI UPRAVE Poloaj dravne uprave u dravi:

Odnos dravne upravi i Narodne skuptine Odnos dravne uprave i Vlade Odnos dravne uprave i sudova Odnos dravne uprave i teritorijalne autonomije Odnos dravne uprave i lokalne samouprave

REPUBLIKA UPRAVA MINISTARSTVA

Znaaj ministarstva kao organa uprave. Obrazuju se za vrenje svih poslova dravne uprave, Ministarstva su: 1) Ministarstvo spoljnih poslova; 2) Ministarstvo odbrane 3) Ministarstvo unutranjih poslova; 4) Ministarstvo finansija; 5) Ministarstvo pravde; 6) Ministarstvo za dravnu upravu i lokalnu samoupravu; 7) Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede; 8) Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja; 9) Ministarstvo rudarstva i energetike; 10) Ministarstvo za infrastrukturu; 11) Minis za ljudska i manjinska prava. 12) Ministarstvo za telekomunikaciju i informatiko drutvo , 13) Ministarstvo trgovine i usluga; 14) Ministarstvo rada i socijalne politike;15) Ministarstvo nauke i teh.razvoja; 16) Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja, 17) Ministarstvo prosvete;18) Ministarstvo omladine i sporta; 19) Ministarstvo kulture; 20) Ministarstvo zdravlja; 21) Ministarstvo vera; 22) Ministarstvo za dijasporu, 23) Ministarstvo za Kosovo i Metohiju; 24) Ministarstvo za NIP

REPUBLIKA UPRAVA POSEBNE ORGANIZACIJE

Osnivaju se zakonom u cilju vrenja strunih i sa njima povezanih izvrnih poslova, a zahtevaju veu samostalnost od organa u sastavu. Sekretarijati i zavodi Posebne organizacije prema zakonu o ministarstvima:
1) Republiki sekretarijat za zakonodavstvo; 2) Republiki zavod za razvoj; 3) Republiki zavod za statistiku; 4) Republiki hidrometeoroloki zavod; 5) Republiki geodetski zavod; 6) Republika direkcija za imovinu Republike Srbije; 7) Republiki zavod za informatiku i internet; 8) Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza; 9) Centar za razminiranje; 10) Zavod za intelektualnu svojinu 11) Direkcija za unutranje plovne puteve Plovput 12) Geomagnetski zavod 13) Zavod za socijalno osiguranje Druge posebne organizacije, DRAVNE agencije itd. osnovani drugim zakonima(BIA), Direkcija za restituciju crkvene imovine. Rukovodi direktor koga postavlja Vlada na 5 godina. Direktor ima

REPUBLIKA UPRAVA ORGANI UPRAVE U SASTAVU MINISTARSTAVA

Osnivaju se zakonom za vrenje upravnih poslova koji zahtevaju veu samostalnost od organizacionih jedinica Uprava se obrazuje za izvrne i s njima povezane inspekcijske i strune poslove, inspektorat za inspekcijske i s njima povezane strune poslove, a direkcija - za strune i s njima povezane izvrne poslove koji se, po pravilu, odnose na privredu. 1. Ministarstvo finansija (Poreska uprava, Uprava carina) 2. Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede (Direkcija za vode, Uprava za ume, Uprava za veterinu i Uprava za zatitu bilja) 3. Ministarstvo trgovine i usluga (Direkcija za robne rezerve) 4. Ministarstvo zatite ivotne sredine (Agencija za zatitu ivotne sredine) 5. Ministarstvo pravde (Uprava za izvrenje sankcija) 6. Inspektorat za rad (Ministarstvo rada i soc.pol) Rukovodi direktor koga imenuje Vlada na 5 godina na predlog ministra. Direktor ima pomonika

ORGANI UPRAVE AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE

Pojam autonomne pokrajine: Teritorijalna zajednica srednji nivo vlasi, sa veom politikom samostalnou od lokalne samouprave ali sa manjom od federalne jedinice. Srbija ima dve autonomne pokrajine APV i AP KiM ali se ustavne odredbe odnose samo na APV lan 179 i lan 183 Ustava predvia da APV samostalno svojim aktima, u skladu sa Ustavom i Statutom propisuje ureenje, nadlenost, organizaciju i rad organa i slubi koje osniva. Nema zakonske regulative. Najvaniji izvori: Statuta AP Vojvodine (Slubeni list AP Vojvodine br. 17/2009) Pokrajinska skuptinska odluka o pokrajinskoj upravi (Slubeni list AP Vojvodine br. 4/2010) Pojam organa uprave APV. Organi uprave APV je organ obrazovan propisom Skuptine APV koji vri delatnost uprave kao svoju osnovnu i redovnu delatnosti u okviru Ustavom, zakonom i Statutom utvrenih prava i obaveza APV.

DELATNOST POSLOVI organa uprave APV

Ureene su Statutom i Pokrajinskom skuptinskom Odlukom APV Statut: lan 60. Pokrajinska uprava je samostalna Obrazovanja i poslovi pokrajinske uprave se ureuju pokrajinskom skuptinskom odlukom, odgovorna ja Pokrajinskoj Vladi koja ureuje naela za unutranju organizaciju. Akti zasnovani na zakonu i pokrajinskoj. Skuptinskoj odluci. PSO o pokrajinskoj upravi (lan 12-13): 1. obavljaju izvrne poslove (reavanje u upravnim stvarima, voenje evidencije, vrenje upravnih radnji...), 2. vre nadzor, 3. pripremaju propise koje donose Skuptina i pokrajinska vlada, 4. donose upravne propise iz svoje nadlenosti, 5. obavljaju strune i razvojne poslove, 6. prate rad javnih slubi, 7. vre poverene poslove dravne uprave i obavljaju druge poslove u skladu sa propisima.

VRSTE ORGANA UPRAVE APV

Pokrajinski Posebne

sekretarijati

upravne organizacije Zavodi i direkcije

ORGANI UPRAVE APV

1. Pokrajinski sekretarijat za privredu, 2. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i umarstvo, 3. Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, 4. Pokrajinski sekretarijat za informacije, 5. Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, 6. Pokrajinski sekretarijat za finansije, 7. Pokrajinski sekretarijat za propise, upravu i nacionalne zajednice, 8. Pokrajinski sekretarijat za meuregionalnu saradnju, 9. Pokrajinski sekretarijat za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo, 10. Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku i demografiju, 11. Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnoloki razvoj, 12. Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine, 13. Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu, 14. Pokrajinski sekretarijat za rad, zapoljavanje i ravnopravnost polova, 15. Pokrajinski sekretarijat za lokalnu samoupravu i meuoptinsku saradnju, 16. Pokrajinski sekretarijat za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj 17. Pokrajinski sekretarijat za kulturu Posebne upravne organizacije su: 1. Direkcija za robne rezerve AP Vojvodine.

Poloaj organa uprave APV i odnos sa Skuptinom i Vladom APV

Pokrajinska uprava je samostalna u vrenju svojih poslova Odnos pokrajinske uprave i Skuptine APV: Organ pokrajinske uprave odgovara skuptini preko odgovornosti stareine. Odnos pokrajinske uprave i Vlade: Vlada usmerava i nadzire rad pokrajinske uprave ukida ili ponitava opte akte, Uredbom utvruje naela za unutranju organizaciju, postavlja rukovodee slubenike, daje saglasnost na akt o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.

Rukovoenje organima uprave APV

Pokrajinski sekretarijati: Rukovodilac: lan pokrajinske Vlade pokrajinski sekretar ili potpredsednik pokrajinske Vlade koje na predlog predsednika pokrajinske Vlade bira i razreava Skuptina APV. Obavlja sve poslove u ime i na raun pokrajinskog sekretarijata. Poslodavac. Zamenik pokrajinskog sekretara koga na predlog Vlade bira i razreava Skuptina APV zamenjuje i pomae pokrajinskom sekretaru Podsekretar: pomae pokrajinskom sekretaru i vodi pravne i organizacione poslove. (rukovodei pokrajinski slubenik) Pomonik pokrajinskog sekretara: rukovodi sektorom (rukovodei pokrajinski slubenik)

Poveravanje poslova pokrajinske uprave upravni okruzi

Pokrajinskom skuptinskom odlukom se mogu poveriti jedinicama lokalne samouprave, javnim slubama i savetima nacionalnih manjina Upravni nadzor samo JLS Nadzor nad poverenim poslovima shodna primena zakona o dravnoj upravi Pokrajinski upravni okruzi: Baka: Subotica, Sombor, Banat: Kikinda, Vrac, Panevo, Zrenjanin, Srem: S. Mitrovica

UPRAVA LOKALNE SAMOUPRAVE

OPtinska uprava: 1) priprema nacrte propisa i drugih akata 2) izvrava odluke i druge akte skuptine optine i predsednika optine; 3) reava u upravnom postupku u prvom stepenu o pravima i dunostima 4) obavlja poslove upravnog nadzora; 5) izvrava zakone i druge propise ije je izvravanje povereno optini; 6) obavlja strune i druge poslove koje utvrdi skuptina optine i predsednik optine. Jedinstvena ali moe i vie sekretarijata u optinama sa vie od 50 hiljada stanovnika Rukovodi naelnik optinske uprave

JAVNE AGENCIJE

Nedravni subjekti osnovani za vrenje razvojnih, strunih i regulatornih poslova od opteg interesa. Finansiraju se iz cene koje plaaju korisnici. Poveravanje upravnih poslova: 1. donoenje optih upravnih propisa 2. Reavanje u upravnim stvarima 3. Izdavanje javnih isprava, voenje evidencije Vlada ne usmerava rad i usklauje Ograniena primena propisa koja se odnosi na dravnu upravu: sl.jezik, kancelarijsko poslovanje strune spreme, politike neutralnosti... Opti propisi o radu se odnose na plate, na prava i dunosti zaposlenih... Nespoljivost funkcija ureuje se aktom o osnivanju Organi upravni odbor i direktor.

Slubenici subjektivni faktor upravne organizacije

Znaaj ljudskog faktora Poseban status zaposlenih koji vre poslove uprave slubenici posebna prava i posebne obaveze, poseban nain zasnivanja, plate itd. Njihov poloaj je regulisan: Zakon o radnim odnosima u dravnim organima Zakon o dravnim slubenicima Odluka o pokrajinskim slubenicima Zakon o radu Zaposleni u organima uprave se mogu podeliti: 1. Funkcionere (biraju ih skuptine) 2. Slubenike (dravni slubenici, pokrajinski slubenici, slubenici u upravi lokalne samouprave) 3. Nametenici (vre pomone poslove)

Dravni slubenici

Zaposleni u organima dravne uprave koji vre poslove iz nadlenosti organa dravne uprave 1. Dravni slubenici na poloaju (zasnivaju radni odnos postavljenjem od strane Vlade) 2. Dravni slubenici izvrioci, svi koji nisu na poloaju Poslodavac je RS, a funkcioner vri poslove u ime RS Poseban nain zasnivanja radnog odnosa: A) posebni uslovi (struna sprema, dravljanstvo, nekanjenost, punoletstvo) B) Premetajem, internim ili javnim oglasom izuzetno bez oglaavanja (zamena, povean obim poslova do 6 meseci) Posebna prava i dunosti u radnom odnosu: 1. Zabrana vrenja nekih delatnosti, 2. Napredovanje 3. Odluivanje samo sa visokom kolskom spremom 4. Izvravanje naloga pretpostavljenih, pravo na albu

Dravni slubenici - zvanja

Posebnost poloaja dravnih slubenika se ogleda i u tome da oni stiu razliita zvanja u zavisnosti od strune spreme, radnog iskustva i sloenosti poslova. A) Zvanja sa SSS: mlai referent i referent B) Zvanja sa Viom SS: mlai saradnik i saradnik C) Zvanja sa Visokom SS: mlai savetnik, savetnik, samostalni savetnik, vii savetnik Napredovanje je moguu u sklopu iste strune spreme u zavisnosti od postignutih rezultata rada i ocena

Slubenici u pokrajinskoj i lokalnoj upravi, zaposleni u nedravnoj upravi Na pokrajinske slubenike se odnose odredbe o Odluci o pokrajinskim slubenicima (2007) Na slubenike uprave lokalne samouprave odnosi se zakon o radnim odnosima u dravnim organima Razlikuju se zvanja, prijemna procedura Na zaposlene u javnim slubama i javnim agencijama zakon o radu i neke odredbe zakona o dravnim slubenicima (naprimer strune spreme, struni ispit)

UNUTRANJA ORGANIZACIJA -RUKOVOENJE Organizaciona struktura organa

Poslovi, zadaci se grupiu u cilju efikasnijeg izvrenja Uredba o naelima za unutranje ureenje i sistematizaciju... (2007) Pravilnici o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta Unutranje organizacione jedinice u okviru organa dravne uprave: Osnovna 1. Sektor (sa njime rukovodi pomonik rukovodioca) Ua 2. Odeljenje (sa njime rukovodi naelnik odeljenja najmanje 8 izvrilaca) 3. Odsek (sa njime rukovodi ef, najmanje 5 izvrilaca) 4. Grupa (rukovodilac grupe, najmanje 3 izvrilaca) Posebne: slube, sekretarijati, kabinet, generaltab

III. Deo

UPRAVNA

DELATNOST

Pojam i vrste upravne delatnosti

Upravna delatnost kao: A) autoritativno vrenje vlasti B) upravna delatnost kao skup autoritativnih i ne autoritativnih poslova i zadataka koju vri uprava Promenjena i proirena uloge drave u modernom drutvu. Zakon o dravnoj upravi definie delatnost uprave u naem pravnom sistemu: 1. Priprema akata Vlade i Skuptine 2. Izvrni poslovi 3. Reavanje u upravnim stvarima 4. upravni nadzor 5. praenje i analiza stanja 6. staranje o javnim slubama 7. razvojni poslovi

AKTI UPRAVE

Rezultat rada, delatnosti uprave, ono to uprava stvara i vri: A) Pravni akti uprave B) Materijalni akti uprave Pravni akti uprave A) Pojedinani pravni akti uprave (upravni akt i upravni ugovori) B) Opti pravni akti uprave (upravni propisi) Materijalni akti uprave A) Dokumentovanje B) Saoptenje C) Primanje izjava D) Upravne radnje

OPTI PRAVNI AKTI UPRAVE UPRAVNI PROPISI

Pojam opteg pravnog akta. Zasnovanost na zakonu ili drugom optem aktu Skuptine ili Vlade Izvrni karakter upravnih propisa Pravilnik (razrauje pojedine odredbe zakona) Uputstvo (ureuje nain postupanja organa , organizacija i ustanova prilikom vrenja odreenih poslova interni karakter) Naredba (nalae ili zabranjuje na opti nain odreeno postupanje fizikim i pravnim licima) Objavljuju se u Slubenom Glasniku RS, Obavezna Instrukcija (kod poverenih poslova), Objanjenje

POJEDNIANI PRAVNI AKTI UPRAVE UPRAVNI AKT

Nastanak pojma u XIX veku pojedinani autoritativni akt koji donosi uprava, zasnovan na zakonu, odvojen od donosioca. Pojedinano odluivanje o pravima i obavezama od strane imaoca javnog ovlaenja u upravnim stvarima. ZUS: lan 4.: Upravni akt... jeste pojedinani pravni akt kojim nadleni organ, neposrednom primenom propisa, reava o odreenom pravu ili obavezi fizikog ili pravnog lica, odnosno druge stranke u upravnoj stvari. Obeleja upravnog akta: A) konkretnost B) autoritativnost i jednostranost C) pravno dejstvo D) zasnovanost na zakonu ili drugom propisu E) izvrnost upravnog akta F) Donoenje u upravnim stvarima ZUS: lan 5. Upravna stvar, jeste pojedinana nesporna situacija od javnog interesa u kojoj neposredno iz pravnih propisa proizilazi potreba da se budue ponaanje stranke autoritativno pravno odredi. G) Donosilac Upravni akt je konkretan , autoritativan pravni akt donet u upravnoj stvari

PODELA UPRAVNIH AKATA

Pozitivni i negativni Konstitutivni i deklarativni Vezani i slobodni Jednostavni i sloeni Formalni i neformalni Trajni i trenutni Po slubenoj dunosti i na inicijativu stranke Reenja i zakljuci Pogreni upravni akti (neispravni i protivpravni, nezakoniti i necelishodni, ruljivi i nitavi)

DELOVI REENJA UPRAVNOG AKTA

Uvod:

navoenje organa, predmeta, propisa o nadlenosti organa... Dispozitiv Izreka: odluka Obrazloenje: injenino stanje i primenjeno pravo Pouka o pravnom sredstvu: alba... Identifikacioni elementi: broj, potpis, peat, mesto i datum

MATERIJALNI AKTI UPRAVE Akti uprave bez pravnog dejstva

Dokumentovanje:

uverenja Primanje izjava - saoptavanje Prinudne radnje Ostale radnje

Evidencije i

E - Uprava
Primena IKT u radu uprave Zato? - sveobuhvatni prodor informacione tehnologije u drutvo. Potencijali primene IKT u upravi - brzina procesa - iri pristup - transparentnost - kvalitet usluga i procesa - ekonominost i tednja

E-Uprava

Pojam i razvoj e-uprave. Korienje savremene informacione tehnologije u pruanju usluga uprave. 1. Uprava uprava G2G - Primeri 2. Uprava graanin G2C - Primeri 3. Uprava poslovni subjekti G2B - Primeri etiri nivoa 1. informacije 2. informacije i formulari 3. predaja i obrada zahteva 4. potpuni zavretak procesa preko ikt.

E - Uprava

Razvoj u EU: Evropka komisija usvojila akcioni plan Europa 2005 zajedniki ciljevi i principi i deo resursa. E interoperability F. Tri nivoa e-uprave, Razliito stanje. Jedinstvena mrea uprave Stanje u Srbiji: Zakon o informacionim sistemima (1996), Strategija razvoja informacionog drutva (2006) Strategija razvoja dravne uprave (2004), Zakon o elektronskom potpisu. ta je potrebno za pravilnu primenu: 1. Strateko planiranje politika 2. Normativno okruenje 3. organizaciona struktura 4. Ljudski i materijalni resursi 5. Nadzor i bezbednost

UPRAVNI NADZOR

Pojam nadzora kontrole Praenje ponaanja drugog sa mogunou aktivnog uticaja na ponaanje Aktivni i pasivni subjekt u sklopu nadzora Pravni nadzor (regulisan pravnim normama) Podela pravnog nadzora A) Prema predmetu (aktima -radnjama) B) Prema subjektu (nedravnih i dravn) B) Prema ovlaenjima (sudska i upr.ovl) Pojam upravnog nadzora u formalnom i materijalnom smislu

UPRAVNI NADZOR

VRSTA UPRAVNE DELATNOSTI VRSTE UPRAVNOG NADZORA PREMA ZAKONU O DRAVNOJ UPRAVI (2005) I. Unutranji nadzor, organi dravne uprave vre: A) u odnosu na druge organe d.u. B) prema imaocima javnih ovlaenje Vrste unutranjeg nadzora: A) nadzor nad radom (zakonitou i svrsishodnou rada), B) nadzor preko upravne inspekcije C) drugi oblici nadzora propisani posebnim propisima.. Ovlaenja:zahteva izvetaj, upozori na nedostatke, izdaje instrukcije, naloi preduzimanje poslova, utvrivanje, odgovornosti, neposredno izvri neki posao, predloi Vladi meru. Ministarstvo ne moe da vri upravni nadzor nad drugim ministarstvom, u pogledu Organa uprave u sastavu Ministarstvo a prema posebnim organizacijama ako zakon predvia - nadzor nad imaocima javnih ovlaenja Ovlaenja: uz gore navedenih i preuzimanje poslova na 120 dana i nadzor nad optim aktima. UPRAVNI NADZOR SE VRI I PREMA PROPISIMA AP I LOKALNE SAMOUPRAVE

UPRAVNA INSPEKCIJA
Vri nadzor nad radom organa dravne uprave i drugih slubi (suda, tuilatva, Predsednika RS, imaoca javnih ovlaenja) u pogledu: - Kancelarijskog poslovanja - ovlaenja i kolske spreme slubenika koji reavaju u UP - efikasnost i aurnost u reavanju Upravni inspektor: pravni fakultet, 5g radnog iskustva, struni ispit Vri ministarstvo za dravnu upravu i ls

INSPEKCIJSKI NADZOR

Posebna vrsta upravnog nadzora, kontrola primene zakona i drugih propisa koja se vri neposrednim uvidom u poslovanje i akte pravnih i fizikih lica. Vre i inspektori (struna sprema, iskustvo) u razliitim oblastima: trina, sanitarna, rada, zdravstvena, prosvetna, veterinarska, poljoprivredna... Poseban postupak: zapisnik Ovlaenja: pregleda prostorije, akte, uzima izjave, uzima uzorke, naredi merenja, naloi preduzimanje mera, mandatno kazni, prijaviti, narediti privremene mere, obavestiti drugi organ, obustaviti izvrenje opteg akta... Poveravanje inspekcijskih poslova lokalnoj samoupravi i pokrajini (nadzor)

UPRAVNI POSTUPAK
Pojam

opti i posebni Uesnici glavni i eventualni Faze upravnog postupka: obavezne i fakultativne Pokretanje upravnog postupka Rokovi alba

IV. DEO

KONTROLA

UPRAVE

Pojam i znaaj kontrole uprave

Pojam

i znaenje nadzora i kontrole Sistematsko i stalno praenje rezultata u odnosu na postavljene ciljeve. Dva subjekta Mogunost uticaja na kontrolisanog Znaaj: zakonitost upravnog delovanja pravna drava

Vrste kontrole uprave

Politika i pravna kontrola uprave Politika: 1. Skuptina 2. Vlada 3. Javno mnjenje politike stranke Pravna kontrola uprave: 1. Upravna 2. Sudska 3. Posebni oblici (Ombudsman, JT)

Politika kontrola uprave

Znaaj politike kontrole Kontrola od strane Skuptine: - zakonodavstvo - budet - poslaniko pitanje - anketni odbori - odgovornost ministra Vlada: - postavljenje funkcionera u organima uprave - nalozi organima uprave Javno mnjenje: - mediji - nevladine organizacije i politike stranke

Pravna kontrola uprave

Pojam:

kontrolie se zakonitost delovanja na osnovu zakonskih ovlaenja, pravno regulisan, vezuje se za podreivanje uprave zakonima. 1. Upravna 2. sudska 3. posebni oblici

Upravna kontrola uprave

I subjekt i objekt kontrole je organ uprave. Najstariji oblik kontrole, vezuje se za princip hijerahije u upravnoj organizaciji. Nedostaci upravne kontrole uprave. Razliiti oblici upravne kontrole: Unutranja kontrola: a) instanciona kontrola b) kontrola putem slubenog nadzora Spoljna kontrola: a) inspekcijska (upravna inspekcija, rada) b) nadzor nad lokalnom samoupravom i ap

Unutranja kontrola
A) Instanciona kontrola: Razvoj i istorijat: apelatio, remonstratio alba kao opte sredstvo u upravnom postupku, Samo na zahtev stranke B) Slubeni nadzor Bez zahteva stranke, najee je ovlaen drugostepeni organ. Nije opte ovlaenje vieg organa

Posebni oblici kontrole uprave

A)

Ombudsman B) Javno tuilatvo

Ombudsman
Pojam

i istorijat Zatitnik graana Republiki ombudsman (Statusna pitanja i nadlenost) Pokrajinski ombudsman (Statusna pitanja i nadlenost) Lokalni zatitnik graana (Statusna pitanja i nadlenost)

Javno tuilatvo

Dravni organ koji goni uinioce krivinih i drugih kaznenih dela i preduzima mere radi zatite ustavnosti i zakonitosti A) Republiko javno tuilatvo B) Apelaciono javno tuilatvo C) Vie javno tuilatvo D) Osnovno javno tuilatvo E) Javna tuilatva posebne nadlenosti Javni tuilac Zamenici javnog tuioca Zaposleni u tuilatvu Izbor i razreenje tuioca i zamenika

Javno tuilatvo
Kontrola

uprave A) u upravnom postupku B) upravnom sporu C) u drugim sudskim postupcima C) zahtev za zatitu zakonitosti