PREDAVANJE BR.

7 DEO VI

TRANSPORTNI LANCI

5.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

1. TEHNOLOKA SUTINA TRANSPORTNIH LANACA

Transport i skladitenje robe u svim oblicima drutveno-proizvodnih odnosa objektivno su neophodni. Ovo proizilazi iz injenice to se ni predmeti rada i sredstava za rad, niti pak proizvodnja i potronja, po svojoj prirodi, prostorno i vremenski ne podudaraju. Svaka operacija transporta i skladitenja poinje i zavrava se operacijom pretovara. Transport, pretovar i skladitenje (TPS) ine kompleks procesa usmerenih na postizanje zajednikog cilja u okviru procesa drutvene reprodukcije. Trokovi za realizaciju TPS-procesa ulaze u vrednost robe, ali se njima ne poveava njena upotrebna vrednost. Prema tome, TPS-procesi nisu produktivni u pogledu stvaranja upotrebnih vrednosti, ali predstavljaju neophodan preduslov za njihovu realizaciju. Razvoj tehnologije TPS-procesa karakterie: stalna integracija sa proizvodnim procesom, i poveanje znaaja na podruju distribucije robe kao posledice poveanja obima materijalne proizvodnje i stepena specijalizacije. Zato TPS-procesi sve vie utiu na stabilnost i efikasnost procesa reprodukcije, a njihova racionalizacija predstavlja stalan zadatak od interesa za nacionalnu privredu i drutvenu zajednicu.
5.7.2012 Fakultet tehnikih nauka Integralni transport 2

 Racionalizacija TPS-procesa moe se ostvariti na razliitim podrujima rada, a pre svega: veim stepenom mehanizacije, efikasnijom tehnologijom industrijskog transporta, poboljanjem organizacije proizvodnje, formiranjem transportnih lanaca i dr., i utie kako na vreme tako i na trokove. Budui da se tokovi materijala realizuju na itavom podruju privrede i da TPSprocesi deluju jedinstveno, i transportni odnosi izmeu raznih organizacija moraju se to je mogue efikasnije organizovati uz uspostavljanje racionalnih transportnih lanaca. Savremena nauka i praksa su dokazale da je razvoj sistema transporta robe, posebno magistralnog transporta (spoljni transport), u uskoj vezi sa tehnologijom i organizacijom industriskog transporta i skladitenja. Prema tome, za uspean razvoj spoljnog transporta treba istovremeno preduzimati odgovarajue mere kod poaljioca i kod primaoca robe, odnosno u sferi industriskog transporta. U ovim uslovima kao savremeni tehnoloki zahtev javlja se potreba za obrazovanje transportnih lanaca, gde se efekat racionalizacije ostvaruje optimalnim protokom materijala i smanjenjem broja radnih operacija u okviru tog procesa, naroito operacija pretovara.
5.7.2012 Fakultet tehnikih nauka Integralni transport 3

 Transportni lanac, kao tehnoloki pojam, usvojen je u itavom svetu. ine se pokuaji da se ovaj pojam ukljui i u sistem standarda nekih zemalja. Transportni lanac predstavlja jedan od bitnih delova celokupnog logistikog razmatranja. Kod istraivanja lanaca dolazi se do zakljuka da se mnogobrojne uzajamne tehnoloke i organizacione veze, u svojoj ukupnoj raznolikosti, mogu uspeno reavati jedino primenom logistikih metoda. Transportni lanci predstavljaju jedan od oblika za realizaciju operacija protoka materijala i obuhvataju organizacije za isporuku, prijem i skladitenje robe, kao i jednu ili vie transportnih organizacija koje obuhvataju transport, pretovar i skladitenje. Obrazovanjem transportnih lanaca dobija se optimalna organizacija protoka materijala i smanjuje se broj potrebnih TPS-operacija, ime se ostvaruju velike ekonomske koristi. Prema tome, uspostavljanje i realizacija transportnih lanaca smatraju se glavnim preduslovima za racionalizaciju TPS-procesa.
Transportni lanac se moe definisati kao sinhronizovana, vremenski usklaena realizacija operacija transporta, pretovara i skladitenja kojima se obezbeuje protok robe od isporuioca do primaoca. Sredstva za realizaciju transportnog lanca su maine, ureaji, postrojenja, prevozna sredstva i dr.

5.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

 Predmet rada je roba svih vrsta: komadna roba i roba u rasutom stanju, tenosti i gasovi, razliito pakovana roba i roba u transportnim sudovima sastavljenim od standardizovanih tovarnih jedinica i dr. eme prevoznog procesa, transportnog procesa i podele transportnog lanca prikazane su na slika 31, 32, 33 i 34.

5.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

PREVOZNI PROCES

POSTAVLJANJE TRANSPORTNOG SREDSTVA ZA UTOVAR

PREVOZ TERETA

POVRATAK TRANSPORTNOG SREDSTVA U BAZU

UTOVAR I OBEZBE\ IVANJE TOVARA

M ANEVARSKI RADOVI; UKLANJANJE OBEZBE\ ENJA TERETA

PLOM BIRANJE TERETA U ZATVORENOM VOZILU

ISTOVAR I PRIJEM TERETA

POKRIVANJE TERETA (POKRIVANJE CIRADOM ) TP PP PRI^ VR[ ] IVANJE TERETA TRANSPORTNI PROCES PREV OZNI PROCES

Slika br. 31- Opta ema struktura prevoznog procesa

6

5.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

TRANSPORTNI PROCES

I POSLU@ IVANJE ROBE PRE PREVOZNOG FAZA RADA

II FAZA

PREVOZ TERETA (PREVOZNI RAD)

III POSLU@ IVANJE TERETA POSLE FAZA PREVOZNOG RADA

PRIPREMA TERETA ZA TRANSPORT

[ PEDITERSKE AKTIVNOSTI

UTOVAR U TRANSPORTNA SREDSTVA

DIREKTNI PREVOZ

KOMBINOVANI PREVOZ

ISTOVAR IZ TRANSPORTNOG SREDSTVA

[ PEDITERSKE AKTIVNOSTI

IZDVAJANJE P ARTIJE TERETA ZA PREVOZ P AKOVANJE TERETA

P VE P RE RO RA RIP ME TERETA ZA TRANSPORT VAGANJE PO[ ILJKI ISPOSTAVLJANJE PREVOZNIH DOKUMENATA NARU^IV ETRAN. ANJ S DS A A (V O RE T V AG NA, KAMIO BRO A NA, DA, V) OSIGURANJE TERETA
TRANZITNO SKLADI[ TENJE- GRUPISANJE TERETA- FORMIRANJE JEDINICA OTPREME

USPUTNE TEHNI^ KE MANIPULACIJE

USPUTNE TEHNI^ KE MANIPULACIJE U P T E T A S OT E S U N R N P RN M N U C EP I P E A IP LA IJ R R T VR S JD O V A O A U A E N G ID T A S OT N D U I R N P RA A R G

UTVR\ IVANJE STANJA TERETA

P TVR (P IMAO U) O O DA R C IZVR NO P E ZU [E M R VO

OZNA^ AVANJE TERETA F R ANJ VE IH O MIR E ] J DINIC TE E A E A RT (P T KO J R ALE A, NTE NE A)

SKLADI[ TENJE

CARINJENJE

TP PP

TRANSPORTNI PROCES PREV OZNI PROCES

DOSTAVA TERETA PRIMAOCU

CARINJENJE

OBAVE[ TENJE PRIMAOCA AVIZA

Slika br. 32- Opta ema strukture transportnog procesa

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport 7

5.7.2012

T RA N S PO R T N I PR O C E S

PO[ ILJALAC
UTOVAR ISTOVAR
A EM IPR PR

PRIMALAC
A ET R TE

P TR OST A N AV SR SPO L JA N ED RT JE ST NO VA G

TA RE TE

A
PREVOZNI RAD

JA DA E PR

PREVOZNIK

POVRATAK TRANSPORTNOG SREDSTVA U BAZU ILI VO@ NJA U DRUGI TOVARNI REJON

PR O C E S PR E V O Z A

Slika br. 33- Elementi transportnog i prevoznog procesa u transportnom lancu

5.7.2012 Fakultet tehnikih nauka Integralni transport 8

TRANSPORTNI LANAC

DIREKTNI TRANSPORT (bez promene prevoznog sredstva)

KOMBINOVANI TRANSPORT (sa promenom prevoznog sredstva)

Slika br. 34 Logistika ema podele transportnog lanca

SA PROMENOM TRANSPORTNOG SUDA (klasi~ni lomljeni kombinovani prevoz)

BEZ PROMENE TRANSPORTNOG SUDA (transportno manipulativnih jedinica)

PREVOZI CELIH VOZILA (pretovar celog vozila ili njegovog dela)

KONTENERSKI PREVOZI pretovar (kontenera)

5.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

 Posmatrano sa stanovita teorije sistema transportni lanac je: otvoren, dinamian i stohastiki sistem. Njegovi elementi su parcijalni TPS-procesi uesnika u transportnom lancu. Protok robe uslovljava materijalne odnose unutar sistema. Globalno posmatrano, postoji mogunost za obrazovanje razliitih struktura transportnih lanaca. Funkcija sistema transportnog lanca je izvrenje odreene klase transportnih zadataka. Transportni lanci su podsistemi za transport robe. Veliki znaaj za racionalizaciju TPS-procesa ima istraivanje i utvrivanje racionalnih sredstava i puteva za projektovanje-optimalnih transportnih lanaca. Ovo se realizuje na taj nain to se postupci i sredstva koja su potrebna za funkcionisanje transportnog lanca posmatraju kao elementi i to se dejstva izmeu ovih elemenata posmatraju kao tehnoloko-ekonomski odnosi jednog sistema. Zato usklaivanje elemenata sistema (otvorenog, dinamikog i stohastikog) predstavlja osnovnu funkciju utvrivanja optimalnih reenja za realizaciju transportnog lanca. Na slikama 35, 36 i 37 se vide karakteristini integralni transportni lanci koji se realizuju primenom tovarnih jedinica.
5.7.2012 Fakultet tehnikih nauka Integralni transport 10

1 a)

10

11

12

13

c) - K ONTENERI U K ONTINENTA LNOM DRUMSK O - @ ELEZNI^ K OM TRA NSPORTU

LEGENDA 1. Proizvodnja 2. Pakovanje 3. Formiranje paketa 4. Utovar 5. Doprema drumskim teretnim saobra} ajem 6. Pretovar 7. Prevoz drumskim saobra} ajem 8. Prevoz ` elezni~kim saobra} ajem 9. Prevoz vazdu{nim saobra} ajem 10. Prevoz pomorskim saobra} ajem 11. Pretovar 12. Otprema drumskim teretnim saobra} ajem 13. Istovar

Slika br. 35- Prikaz transportnog lanca sa paletom kao tovarnom jedinicom integralnog transporta
5.7.2012 Fakultet tehnikih nauka Integralni transport 11

b) - IZMENLJIV I TRA NSPORTNI SUDOV I U K ONTINUA LNOM TRA NSPORTU

1 a)

c) - K ONTENERI U K ONTINENTA LNOM DRUMSK O - @ ELEZNI^ K OM TRA NSPORTU

10

11

d) - K ONTENERI U INTERK ONTINENTA LNOM TRA NSPORTU

a) LEGENDA 1. Proizvodnja 2. Pakovanje 3. Formiranje paketa b) LEGENDA 1. Utovar 2. Doprema u drumskom saobra} aju 3. Pretovar 4. Prevoz u ` elezni~kom saobra} aju 5. Pretovar 6. Otprema u drumskom saobra} aju 7. Istovar c) LEGENDA 1. Utovar 2. Doprema u drumskom saobra} aju 3. Pretovar 4. Transport u ` elezni~kom saobra} aju 5. Pretovar 6. Otprema u drumskom saobra} aju 7. Istovar d) LEGENDA 1. Utovar i doprema do terminala u re~nom saobra} aju 2. Pretovar 3. Doprema do lu~kog terminala 4. Pretovar 5. Prevoz u vazdu{nom saobra} aju 6. Prevoz u pomorskom saobra} aju 7. Pretovar 8. Otprema u re~nom saobra} aju 9. Pretovar 10. Otprema u drumskom saobra} aju 11. Istovar

Slika br. 36- Transportni lanac sa kontenerom kao tovarnom jedinicom integralnog transporta
5.7.2012 Fakultet tehnikih nauka Integralni transport 12

b) - DRUMSK O- @ ELEZNI^ K I TRA NSPORT

1 a)

10

c) - DRUMSK O (@ ELEZNI^ K I) - POMORSK I TRA NSPORT

10

d) - @ ELEZNI^ K O (DRUMSK I) - POMORSK I TRA NSPORT

a) LEGENDA 1. Proizvodnja 2. Pakovanje 3. Formiranje paketa b) LEGENDA 1. Utovar 2. Doprema u drumskom saobra} aju 3. Pretovar 4. Prevoz u ` elezni~kom saobra} aju 5. Pretovar 6. Otprema u drumskom saobra} aju 7. Istovar c) LEGENDA 1. Proizvodnja 2. Pakovanje 3. Paleta 4. Utovar 5. Doprema u drumskom saobra} aju 6. Pretovar 7. Pomorski saobra} aj 8. Pretovar 9. Otprema u drumskom saobra} aju 10. Istovar d) LEGENDA 1. Utovar 2. Doprema u ` elezni~kom ili drumskom saobra} aju 3. Pretovar i prevoz u re~nom saobra} aju 4. Pretovar 5. Transport u pomorskom saobra} aju 6. Pretovar 7. Prevoz u pomorskom saobra} aju 8. Pretovar 9. Doprema u ` elezni~kom ili drumskom saobra} aju 10. Istovar

Slika br. 37- Transportni lanac sa vozilom kao transportnom jedinicom integralnog transporta
5.7.2012 Fakultet tehnikih nauka Integralni transport 13

 Transportni lanci predstavljaju odgovarajue oblike za realizaciju odreenih procesa protoka robe (materijala). Pod pojmom protok materijala podrazumeva se ukupnost kretanja (premetanja) materijalnih dobara u svim granama privrede (ukljuujui i posebna stanja mirovanja). Osnovni cilj transportnih lanaca jeste izvrenje odrenih transportnih zadataka, koje karakteriu, uglavnom, sledea svojstva: 1 / postojanje odreene koliine robe za transport, pretovar i skladitenje (kvantitet robe); 2 / postojanje odreenih vremenskih rokova za pojavu robe ili odreene potrebe u robi (vremenska promena robe); 3 / premetanje robe od mesta pojave robe (izvora) do mesta njene potrebe, odnosno ponora (promena mesta robe) 4 / ukupan utroak vremena i sredstava za realizaciju TPS-procesa mora se minimizirati(kriterijum optimalnosti) Koliina robe, vremenski rokovi, mesta pojave robe i postojanje potrebe za robom su za reavanje transportnih problema objektivno date veliine koje proizilaze iz karaktera procesa reprodukcije. Uzastopno ili paralelno izvravanje pojedinanih TPS-operacija koje ne uzimaju u obzir sve aspekte realizacije TPS-procesa, ne moe se smatrati jedinstvenim kompleksnim reenjem. Prema tome, svaki proizvoljan ili jednostran transportni odnos ne ine i transportni lanac. Pod pojmom transportni lanac podrazumeva se komplikovan i dobro organizovan deo protoka materijala koji ispunjava sve savremene zahteve procesa proizvodnje, distribucije i potronje.
5.7.2012 Fakultet tehnikih nauka Integralni transport 14

 Transportni lanac obuhvata sve operacije koje su potrebne za vremensku i prostornu promenu robe u okviru protoka materijala od njegovog izvora do mesta potronje. On nije vezan za granice proizvodne radne organizacije, niti za odreene industriske grane ili za druge strukture privrede. Tehnike i eksploatacione karakteristike sredstava rada koja uestvuju u realizaciji transportnog lanca moraju biti meusobno usklaene i usaglaene (nosivost, brzina rada, odreene dimenzije, transportni kapaciteti itd.). U cilju svoenja na minimum radne snage za manuelno manipulisanje robom potreban je visok stepen mehanizacije i standardizacije, a delimino, ili u potpunosti, i automatizacija procesa. Skladita za robu u kojima se vre promene na robi (pakovanje, sastavljanje ili rastavljanje tovarnih jedinica i dr.) mogu predstavljati poetak ili zavretak transportnog lanca. U sluaju kada se u skladitu ne vre nikakve promene na robi to je samo jedno mesto realizacije transportnog lanca (jedna karika lanca). Kriterijum za ekonominost transportnih lanaca predstavlja minimum ukupnog utroka vremena i trokova za njegovu realizaciju. Ovaj utroak treba da odgovara drutveno potrebnom utroku ivog i opredmeenog rada. Ukupan optimum esto se ne ostvaruje sabiranjem parcijalnih optimuma.
Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

5.7.2012

15

1.1. Osnovni pojmovi transportnog lanca

U realizaciji procesa za vremensku i prostornu promenu robe uvedeni su pojmovi transport, pretovar i skladitenje, iako za to jo uvek ne postoje konane i optepriznate definicije, ali moemo rei da je: Transport(T): Pod pojmom transport podrazumeva se premetanje materijalnih dobara (robe) u cilju promene mesta. Ovo premetanje trai i odgovarajuu promenu vremena.

Skladitenje(S): Ovde se podrazumeva uvanje materijalnih dobara u cilju njihove vremenske promene, odnosno vremensko odlaganje trenutka potronje ili druge operacije u okviru transportnog lanca. Pretovar(P): Pod pojmom pretovara podrazumeva se pokretanje materijalnih dobara radi zapoinjanja ili zavravanja procesa transporta ili skladitenja materijalnih dobara. Ovo pokretanje nuno je uslovljeno odgovarajuom promenom vremena.
5.7.2012 Fakultet tehnikih nauka Integralni transport 16

 Postoje sledee varijante pretovarnih procesa: TPT TP S SPT SPS = = = = pretovar istovar i uskladitenje preuzimanje iz skladita i utovar preskladitenje

TPS - oprema: Tehnika sredstva (maine, ureaji, postrojenja, prostorije, saobraajnice) za realizaciju transportno-pretovarnog odnosno skladinog procesa. TPS - proces: Realizacija transportnog lanca ili njegovog dela, sprovoenjem T, P, odnosno S procesa primenom radne snage i odgovarajue opreme, ukljuujui i izvrenje pomonih operacija. Spoljni transport (ST): Transport (ST) u makro transportnom sistemu nacionalne privrede. Spoljni transport preteno ostvaruju profesionalna transportna preduzea. Stoga se ovaj pojam u daljim izlaganjima pridodaje pojmu transportni sistem. Unutranji transport (UT): Transport (UT) koji se vri u vorovima makrotransportnog sistema (industrijske i trgovinske radne organizacije, pomorske luke i rena pristanita, mesta za pretovar robe).
5.7.2012 Fakultet tehnikih nauka Integralni transport 17

 Roba se redovno, dui vremenski period, nalazi u stanju transporta ili skladitenja (T ili S). Stoga se ova stanja mogu posmatrati kao uobiajena stanja robe. Pretovar (P)- predstavlja prelazak iz jednog u drugo stanje, i zajedno sa transportom ini dinamiku komponentu TPS-procesa. Treba ukazati da se pojam transport uptrebljava u dvostrukom smislu, odnosno znaenju. S jedne strane oznaava promenu mesta, a s druge se primenjuje kao nadreeni pojam za vremensku i prostornu promenu (TPS), naroito u izrazima kao to su saobraaj, transportni lanac, racionalizacija transporta, transportni zadatak, trokovi transporta, itd. Po nekim autorima, u svetu i kod nas, transportni lanac obuhvata, uglavnom, spoljni transport i pretovar robe. Prema njima poetak i zavretak transportnog lanca se nalazi u mestima za predaju robe izmeu poaljioca i pimaoca i transportnih sredstava javnog saobraaja. Na ovaj nain se industriski transport i njegova tehnoloka funkcija zanemaruju. Prema ovim autorima, osnovni cilj formiranja transportnih lanaca jeste, u prvom redu mehanizacija procesa pretovara. Polazei od slinih definicija, Hammer transportne lance ralanjuje na: transportne lance za tovarne jedinice (i to na palete i transportne sudove ili bez paleta i transportnih sudova); transportne lance za robu u rasutom stanju (npr. goriva, poljoprivredne proizvode); transportne lance za ostalu robu (npr. lakopokvarljivu robu, robu u tenom stanju, teku i kabastu robu, sitnozrnastu i robu u prahu i sl.).
5.7.2012 Fakultet tehnikih nauka Integralni transport 18

 Kod definisanja transportnog lanca Sltner takoe polazi od spoljnog transporta: Pod pojmom transportni lanac podrazumeva se tehnoloki utvreno izvrenje svih procesa transporta, pretovara i skladitenja koje na prevoznom putu predmeta transporta od proizvoaa do potroaa sprovode korisnici transportnih usluga, kao i nosioci transporta. U ovoj definiciji nisu obuhvaeni TPS-procesi u samoj organizaciji proizvoaa i potroaa. Najvie je razraena definicija koju je utvrdio Gnther Transportni lanac je posledica uzajamno (meusobno)usklaenih postupaka manipulisanja, pretovara, transporta, skladitenja i proveravanja (pomoni radovi u proizvodnji) u okviru jednog utvrenog podruja od prvobitnog preuzimanja robe za transport do konane predaje robe. Ovim definicijama ponovo se obuhvataju svi proizvoljni transportni procesi, budui da utvreno podruje nije dovoljno objanjeno. Ako se pod prihvatljivom definicijom transportnog lanca podrazumeva niz usklaenih uzastopnih operacija transporta, pretovara i skladitenja kroz koje odreena roba prolazi (na putu) od proizvoaa (dobavljaa) do krajnjeg primaoca, smatramo da i ovu definiciju treba blie pojasniti. Pod pojmom usklaene treba podrazumevati da su operacije u pogledu broja, redosleda, organizacije i sredstava za rad meusobno i sa predmetom rada usklaene, a u cilju realizacije minimizacije vremena i trokova distribucije.
5.7.2012 Fakultet tehnikih nauka Integralni transport 19

 Izrazom odreena roba eli se istai da se roba u toku realizacije transportnog lanca ne menja, tj. nema promene npr. prepakivanjem, obrazovanjem tovarnih jedinica, a takoe nije podlona (izloena) nikakvim kvantitativnim i kvalitativnim promenama. Meutim, na robi se mogu sprovesti druge operacije kao to su ispitivanje, odnosno proveravanje, vaganje, obeleavanje, itd. Formulacijom na putu od poaljioca (dobavljaa) ukazuje se na to da transportni lanac ne mora da otpone u odeljenju za otpremu, ve mnogo pre, u perocesu proizvodnje, prema mogunostima, na kraju procesa obrade ili prerade robe. Isto tako, transportni lanac ne sme zavriti u odeljenju za prijem (ulazak) robe, ve kod krajnjeg primaoca, prema mogunosti neposredno na poetku daljeg procesa kojim se vri promena upotrebne vrednosti robe, odnosno u prodavnici trgovine. U tehnolokom smislu transportni lanac ne predstavlja prizvoljno reanje jedne za drugom TPS-operacija, ve niz svesno i optimalno meusobno usklaenih TPSoperacija. Opti algoritam transportnog lanca klasine i savremene tehnologije (korienjem tovarnih jedinica) prikazan je na slici 38 i 39.

5.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

20

PROIZVODNI PROCES

P AKOVANJE ROBE

TR S O T R B S E S A AN P R O E R D TVIM IN U TR S GTR S O T D D S IJ KO AN P R A O S KLAD A G TO P O D I[T O VIH R IZVO A

MIRO ANJ RO U S V E BE KLADI[ TU G TO P IZVO O VIH RO DA P [ ILJ O ALACP S DUJ INDUS IJ KI OE E TR S KO S K LO E DA

Slika br. 38Algoritam manipulisanja robom pri klasinoj tehnologiji

UTO AR RO U DRUMS V BE KA VO ZILA TRANS O T RO DRUMS PR BE KIM VO ZILIMA DO@S ANICE . T DIR KT UT V U @LE E AN O AR E ZNI^KE V O AG NE NE IS V RO S DRUMS G TO AR BE A KO VO ZILA DA

UTO AR RO U @LE V BE E ZNI^KI V O AG N

MIRO ANJ RO U MAG V E BE ACINU @LE E ZNI^KES ANICE T P TO AR RO U @LE RE V BE E ZNI^KE V O AG NE

R B U @LE OA E ZNI^KO V O M AG NU J S O ZA J DNO KO IS E AM E G R NIKA DA

NE

TRANS O T DORO PR BNES ANICE T

P RADA P [ ILJ RE O KI

5.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

21

1 T A S O T @ Z I^K G V G N R NP R E N O A OA LE D R N IR E S A IC O A @N T N E Z D @ A J @ Z I^K V G N A R A NE E N IH A O A V LE U R N IR O S A IC A @N J T N I TRANS ORT DO UP P UTNE @ ELEZNI^ KE S TANICE Z D @ A J @ Z I^K G V G N A R A NE E N O A O A V LE U R N IR O S A IC A @N J T N I KO IS P S DUJE INDUS IJS R NIK O E TR KI KO S K LO E DA TR P R R B DO P IJE NO ANS O T O E R M G S KLADI[ T KO IS A R NIKA IS V R B U P IJE TO AR O E R MNO S KLADI[ TE KO IS R NIKA MIR V O ANJE R B U P IJE O E R MNO M S KLADI[ TU TRANS O T RO S DS PR BE RE TVIMA INDUS TRIJS G TRANS O T DOO O ARAJU] E KO P RA DG V TE LO KE F HNO [ AZE P IZVO RO DNJE R P ANJE R B ASAKIV OE P IZVO RO DNI P CE RO S NE DIREKTAN UTOVAR U DRUMSKA VOZILA IS V RO IZ @LE TO AR BE E ZNI^KIH V O AG NA IS V TO AR RO IZ @LE BE E ZNI^KIH V O AG NA M O ANJE R B U M AC @LE IR V OE AG INU E ZNI^KE S ANIC DO P IS E A DR S VO T E R P] UM KIH ZILA UT V R B UDR S VO O AR O E UM KA ZILA DA

5.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

22

PROIZVODNI PROCES K N E E IZ C A S V [ I U P O E U O T N R A IJ E R R CS PO R IZVO E DNJ DA NE T A S O T R B S E S V A IN U R N P R O E R D T IM D S R S O T A S OT T IJ K G R N P RA D S LA I[ T G T V P O V D O K D A O O IH R IZ O A M O A J R B U S LA I[ T IR V NE O E K D U GT V PO V D O O IH R IZ O A UTOVAR ROBE U KONTENER P [ ILJ O ALAC P S DUJ INDUS IJ KI OE E TR S KO S K LO E DA NE P TAVLJ E KONTENERA OS ANJ NA DRUMS KO VOZILO TRANS ORT KONTENERA DO P KONTENERS KOG TERMINALA DIR KT P E O AR KO NE A E AN R T V NTE R NA @LE E ZNI^KE V O AG NE P S A ANJ KO NE O T VLJ E NTE RA NA @LE E ZNI^KI V O AG N P J DINA^NA O R M KO NE A OE TP E A NTE R NE OP E A K N E E A H M GN T R M O T N R O O E IM B KV Z V A LO O O IM DA
MIROVANJE KONTENERA NA

NE

Slika br. 39Algoritam manipulisanja robom pri savremenoj tehnologiji prevoza (na primer kontenerskog lanca)

S KLADI[ TU TERMINALA TRANS ORT KONTENERA DO P @ ELEZNI^ KE S TANICE

ZADR@ AVANJE KONTENERA NA

RAN@ IRNIM S TANICAMA NE TRANS ORT KONTENERA DO P UP UTNOG TERMINALA DIR KT P E O AR KO NE A E AN R T V NTE R NA DR S VO UM KA ZILA NE MIROVANJ KONTENERA NA E S KLAD. KONT. TERMINALA P TA ANJ KONE RA NA OS VLJ E NE DRUMS VOZILO KO 2 UT - unutra {nji tra port ns DA

KO IS P S DUJ INDUS IJ KI R NIK O E E TR S KO S K LO E DA T A S OTK N E E A D R NP R OTNR O K R N A @ Z I^K V G N A O IS IK E N IM A O IM LE

P TO AR KO NE S @LE RE V NTE RA A E ZNI^KO G V O AG NA

5.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

23

TR P R KO NE A NA DR S ANS O T NTE R UM KIM VO ZILIM DO KO IS A R NIKA

D K N E E IZ C A S V [ I U E O T N R A IJ E R P O V D O P O EU R IZ O N M R C S DA

NE

O LA A J K N E E A N K N E E S O D G NE O T N R A O T N R K S LA I[ T K R N A K D O IS IK NE P SA O T VLJANJE KO NE A NA M S NTE R E TO IS V A P IJE NO S TO AR R M G KLADI[ T A IS V R B IZ KO NE A TO AR O E NTE R

DA

P S A LJ NEK N E E A N O G V R OT V A J O T N R A D OA A J ] EM S OU P O E U P O V D J U ET R C S R IZ O NE

M O ANJE R B U P IJE NO IR V OE R M M S KLADI[ TU T A S O T R B S E S V A IN U T IR N P R O E R D T IM D S R J K GT A S O T D O G V R J ] E S O R N P R A O D O A AU T H O [K F Z P O V D O P O EA E N LO E A E R IZ O N G R C S M O ANJE KO NE A NA S IR V NTE R KLADI[ TU KO NE A KO IS NTE R R NIKA

IS V R B IZ KO NE A P ILIKO TO AR O E NTE R R M PO R IZVO G P O E A DNO R C S

PO R IZVO P O E ILI DNI R C S P TR [ NJA O O

5.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

24

1.2. Tehnoloko-organizaciona povezanost transportnog lanca

Transportni lanac karakteriu dva glavna obeleja, i to: tehniko-tehnoloko povezivanje i organizaciono povezivanje. Tehniko - tehnoloko povezivanje postupaka u lancu uslovljava kompatibilnost sistema angaovanih tehnikih sredstava. Organizaciono povezivanje postupaka ostvaruje se koordinacijom informacionog sistema, kao i koordinacijom pravnih i komercijalnih podruja rada. Transportni lanac je povezan sa susednim sistemima, tj. sa proizvodnjom i potronjom dobara. 1.2.1. Osnove tehniko-tehnolokog povezivanja transportnog lanca Uspeno tehniko-tehnoloko povezivanje transportnog lanca uslovljeno je: sastavljanjem malih komadnih poiljaka u mestim za pretovar u velike jedinice, u tzv. tovarne jedinice. smanjenjem velikog broja sastavljenih jedinica robe na manji broj standardizovanih tovarnih jedinica. Osnovu za tehnoloko povezivanje predstavlja tovarna jedinica.

5.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

25

1.2.2. Osnove organizacionog povezivanja transportnog lanca Organizaciono povezivanje transportnog lanca karakterie: koordinirano upravljanje transportom, koordinirano informisanje u transportu koordinirano transportno pravo i koordinirane transportne tarife. Meu osnove koordiniranih sistema za upravljanje ubrajaju se redovi vonje koji su uzajamno usklaeni i koordinirani sa transportnim kapacitetima.

5.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

26

1.3. Bitne prednosti i nedostaci sistema transportnog lanca

Transportni lanac omoguava realizaciju sledeih prednosti: racionalizaciju transporta koja se ostvaruje podelom rada i uproavanjem postupaka i operacija, snienje trokova pretovara i radne snage i ubrzanje pretovara koje se ostvaruje sastavljanjem robe u jedinstvene tovarne jedinice; bolje iskorienje transprtnih kapaciteta transportnih sredstava i osoblja zaposlenog u transportu, to se ostvaruje skraivanjem vremena mirovanja transportnih sredstava u realizaciji transportnog lanca, veliki prostor za donoenje dispozicija poiljaoca robe poto su mnoge tovarne jedinice u velikoj meri nezavisne u odnosu na izbor transportnog sredstva, prevozom robe u standardizovanim tovarnim jedinicama - realizuje se uteda u trokovima za pakovanje, smanjuju transportna oteenja, gubitak i kraa robe, i ograniava klimatski uticaj. Savremeni transportni lanac uslovljava pojavu sledeih nedostataka: visoke investicije: za tovarne jedinice, transportna sredstva, za terminale i sl.; delimino odricanje od sopstvene autonomije; oteane dispozicije kod veza redova vonje.
5.7.2012 Fakultet tehnikih nauka Integralni transport 27

Kako ostvariti racionalan transportni lanac?

1) sistemskim pristupom analizi, optimizaciji i upravljanju transportnim procesima i lancima i 2) tehnolokim projektovanjem i ekonomskim vrednovanjem konkretnih transportnih lanaca i svih njegovih karika.

5.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

28

1.4. Osnovni zadaci standardizacije u transportnom lancu

Standardizacija treba da omogui realizacija dva osnovna zadatka: 1/ da obezbedi kompatabilnost svih bitnih elemenata u sistemu transportnog lanca i 2/ standardizaciju moguih reenja tehnolokih celina (npr. standardizacija projektovanja terminala za pretovar tovarnih jedinica). Standardizacija obuhvata podruja: tovarnih jedinica, transportnih i pretovarnih sredstava i stabilnih sredstava, organizacije transporta sa podsistemima upravljanja transportom, informisanja u oblasti transporta, transportnog prava i transportne ekonomije. 1.4.1. Prvo podruje standardizacije Tovarne jedinice

Sadanja standardizacija tovarnih jedinica obuhvata sledee delokruge rada: dimenzije i teine, zahteve ispitivanja (opite), manipulisanje i obeleavanje.
5.7.2012 Fakultet tehnikih nauka Integralni transport 29

 Meutim, jo uvek nedostaje jedan osnovni standard kao veza za spajanje (povezivanje) razliitih tovarnih jedinica i kao okvir za detaljnu standardizaciju. Ovaj osnovni standard morao bi obuhvatiti sve elementarne zahteve u odnosu na tovarne jedinice koje su usklaene sa odgovarajuim sistemom kao to su: ta kod tovarnih jedinica treba standardizovati ? prema kom zahtevu treba kod standardizacije jedne tovarne jedinice ukazati na posledice standardizacije za itav sistem transportnog lanca ? kako utvrditi jedinstven modul za povrinu i eventualno modul za prostor i za teinu? osnovni zahtevi u odnosu na take za manipulisanje, u odnosu na obeleavanje i u odnosu na materijale od kojih je izraena tovarna jedinica; osnovni zahtevi u odnosu na podruja primene tovarnih jedinica(odvojeno razmatranje prema nacionalnim, kontinentalnom i interkontinentalnom transportu, kao i prema pojedinim transportnim sredstvima). Nedostatak osnovnog standarda uslovio je, naroito kod dimenzija, nesporazume i razliita tumaenja i stavove.

5.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

30

1.4.2. Drugo podruje standardizacije Transportna i pretovarna sredstva i terminali Na ovom podruju standardizacije i dalje postoje veliki nedostaci koji se, pre svega odnose na nepostojanje osnovnih preporuka radi usklaivanja transportnih i pretovarnih sredstava sa zahtevima transportnog lanca. Kada je u pitanju dimenzionisanje, poloaj i organizacija terminala za pretovar tovarnih jedinica reenja su razliita. Osnovni cilj treba da bude izrada praktinog uputstva sa svim elementarnim osnovama za projektovanje svih vrsta terminala za pretovar tovarnih jedinica. Kriterijumi za ocenu podobnosti pretovarnih sredstava najee se odnose na: pitanje koje tovarne jedinice se mogu pretvoriti i sl., brzine pretovara, potrebe u prostoru, uslove vidljivosti i preglednosti radnika za opsluivanje pretovarnih sredstava ili povrina. Standardizacija kriterijuma za ocenu ralanjuje se na vei broj kompleksa kao to su, na primer : koje kriterijume trba oceniti kakav znaaj treba pridavati pojedinim kriterijumima, kako treba meriti pojedine kriterijume za ocenu i dr.
5.7.2012 Fakultet tehnikih nauka Integralni transport 31

1.4.3. Tree podruje standardizacije informatika Na ovom podruju standardizacije, koje obuhvata organizaciono-informativnu problematiku, postoji dosta nereenih pitanja. Teite je na standardizaciji podsistema informatike u oblasti transporta. Standardizacija na ovom podruju rada obuhvata uglavnom sledee komplekse: osnovne zahteve koji se postavljaju u odnosu na informacione sisteme usklaene sa transportnim lancem, jedinstveno oznaavanje i jedinstvene forme informacija u transportnom lancu, koje standardne informacije moraju da prate robu u transportnom lancu, sistematiku davaoca i primaoca informacija u transportnom lancu, uproavanje statistika- informacionih dokumenata, u transportnom lancu. Standardizacija postupaka za prethodno ocenjivanje koliine transporta u transportnom lancu ubuhvata, uglavnom, sledea tri kompleksa: 1 / programiranje celokupnog transporta robe izmeu razliitih izvora i ciljeva; 2 / ralanjavanje celokupnog obima transporta robe na pojedine varijante transportnog lanca; 3 / izbor prevoznih puteva ukoliko je ujednom transportnom lancu na raspolaganju vie prevoznih puteva.

5.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

32

 Transportna ekonomija treba da standardizuje osnovne preporuke za utvrivanje tarifa koje su usklaene sa zahtevima transportnog lanca. Podsistem transportnog prava treba da izradi preporuke usklaene sa odgovarajuim transportnim lancem. Veliki broj uesnika u transportnom lancu utie na teinu i sloenost zadataka standardizacije na ovom podruju, naroito u pogledu usklaivanja mnogobrojnih i veoma razliitih ineresa svih uesnika u transportnom lancu.

5.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

33

1.5. Vremenska sinhronizacija tehnologije rada uesnika u transportnom lancu

Na osnovu sinhronizacije rada, na podruju nabavke, proizvodnje i plasmana robe tei se minimiziranju trokova za skladitenje i transport robe. Sa poveanjem vrednosti robe raste i znaaj brzine transporta (dostave), dok sa smanjenjem vrednosti robe raste znaaj cene transporta kao najvanijeg parametra konkurencije na tritu transportnih usluga. Korisnici transporta sve vie trae redovne, tane i pouzdane realizacije transporta, koje su uslovljene stvaranjem izmenjene strukture proizvodnje i plasmana robe. Izdvajanjem parcijalnih procesa iz proizvodnje i prenoenje na prostorno izdvojene jedinice, kao i prenoenje funkcije skladitenja na isporuioce i trgovce-posrednike, postavlja nosiocima transporta, u pogledu redovitosti i pouzdanosti transporta, sve vee zahteve. Integralni transport shvaen i realizovan kao programirani transportni sistem odnosno transportni lanac od vrata do vrata , uz uee veeg broja transportnih sredstava i jedinstvene standardizovane tovarne jedinice, uslovljen je tanim usaglaavanjem vremena transporta pojedinanih usluga i odravanjem ugovorenih vremena svih uesnika. Zbog toga redovitost i pouzdanost treba posmatrati u uskoj vezi sa vremenom transporta.
5.7.2012 Fakultet tehnikih nauka Integralni transport 34

 Svako odstupanje od utvrenih redova vonje vodi neredovnim isporukama tovarnih jedinica i ima pored smetnji unutar celokupnog transportnog lanca, uticaj na stvaranje uskih grla u transportu i problema na podruju nabavke, proizvodnje, prodaje kao i celokupnom procesu realizacije transportnih usluga. Korisnici teko prihvataju neurednost eleznikih usluga. Tekoa u eleznikom transportu se sastoji u tome to postoje razlike izmeu ponuene i stvarno izvrene transportne usluge (LIM, TEEM i TEC redovi vonje). eleznike uprave su svesne znaaja ovog problema i pokuavaju da ga ree smanjenjem zadravanja na graninim prelazima i ispitivanjem mogunosti uvoenja u sobraaj ekspresnih meunarodnih vozova. Najvei rizik kod investicija u okviru transportnog lanca snose pomorska drutva, koja nastoje da svoje prevoze povere partnerima koji su u stanju da garantuju vraanje njihovih razliitih tovarnih jedinica u tano utvreno vreme, a i time im omoguavaju bolje iskorienje tovarnog prostora i smanjuje trokove praznih vonji. Vremenska sinhronizacija rada pojedinih nosilaca transporta dobija jo vei znaaj za pomorska drutva u sluaju kada se njihova meusobna konkurencija ne ograniava ve se proiruje na celokupan transportni lanac. Kvalitet poetnog i zavrnog transporta predstavlja u ovom sluaju relevantan faktor konkurencije u sopstvenoj ponudi pomorskih drutava.
5.7.2012 Fakultet tehnikih nauka Integralni transport 35

 Posmatrano s opteg aspekta, komponente kvaliteta kod nosilaca unutranjeg kopnenog transporta su uslovljene, tehnolokim i organizacionim nivoom i tehnikim neurednostima i nedostacima svakog od njih. Faktori koji utiu na redovitost i pouzdanost drumskog teretnog saobraaja odnose se na na opasnost od udesa i nesrea, stepena pouzdanosti tehnikih sredstava, obuenosti osoblja koje vri operacije opsluivanja, a u meunarodnom saobraaju na vreme zadravanja na granici. Kod uporeenja faktora koji utiu na redovitost i pouzdanost transporta pojedinih vidova transporta utvreno je da su neurednosti najvee u vodnom saobraaju. Ove neurednosti mogu se u velikoj meri spreiti u okviru integralnog transporta poboljanim merama kooperacije i organizacije izmeu pomorskih linija i pomorskih luka to spreava gubitke vremena do kojih dolazi u okviru tradicionalnog saobraaja i koji se u napred ne mogu kalkulisati. Kvantificiranjem vremenskih odstupanja od utvrenih redova vonje u unutranjem transportu dobija se da eljeznica ima najbolje uslove da obezbedi najvei stepen pouzdanosti izvrenja usluga dok reni saobraaj nije u mgunosti to se aspekta korisnika predstalja komponentu kvaliteta koja pogorava konkurentski poloaj renog brodarstva. Pored brzine prevoza i sinhronizacije rada uesnika u transportnom lancu, pouzdanost transporta i manipulisanje tereta predstavljaju veoma znaajne komponente kvaliteta. Njihova vrednost u velikoj meri zavisi od afiniteta robe (stepen sposobnosti robe za transport) koja se prevozi.
5.7.2012 Fakultet tehnikih nauka Integralni transport 36

1.6. Tehnoloko-ekonomska sutina i problemi realizacije transportnog lanca

Transportni lanac predstavlja integrisani hronoloki red svih pojedinih procesa koji su neophodni pri prevozu materijalnih dobara od proizvoaa do potroaa, pri emu je tehnoloka povezanost lanova lanca sreena u jedinstven proces promena u vremenu i prostoru, ime se postiu visoki efekti. Preduslov formiranja lanca: uvoenje pogodnih racionalnih formi tehnologije rada kod prevoznika i korisnika; korienje standardnih jedinica tereta; maksimalno iskorienje mehanizacije pretovarnih radova; pojednostavljenje prevozne dokumentcije i korienje jedinstvenih tarifnih uslova; koperacija rada kod transportnih i drugih organizacija; stvaranje uslova za racionalnu organizaciju rada u ukupnoj distibuciji robe. Stvaranje transportnog lanca opravdano je samo kada se time postiu vei ekonomski efekti nego kod klasinih oblika prevoza.

5.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

37

 Potrebni uslovi za formiranje lanca: tano utvrivanje i usklaivanje moguih transportnih kombinacija; izbor najpogodnije varijante i koordinacija interesa raznih transportnih preduzea; usklaivanje funkcija javnog i industriskog transporta posebno pri skladitenju i utovarno istovarnim manipulacijama; obezbeenje potrebnih kapaciteta pojedinih karika transportnog lanca; obezbeenje brzih, racionalnih tokova robe bez prekida u procesu; korienje najmodernijih unificiranih tehnikih sredstava transporta, manipulisanja materijalom, skladitenja i tehnike ambalae na itavom lancu i dr.

Osetljiva mesta transportnog lanca su dodirne take.

5.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

38

Potrebna reenja u okviru transpornog lanca Treba reiti sledee probleme: bezbednost prevoza robe; garantovanje potrebne brzine prevoza; izbor ekonomski najpogodnijeg naina transporta na principu kooperacije svih uesnika u lancu; praenje trokova sa ciljem uporeenja efekata; racionalizacija manipulisanja, pakovanja i skladitenja robe i korienje pogodnih prevoznih jedinica tereta. Pored ovih osnovnih zahteva deluje jo niz uticajnih inilaca a to su: obim tokova robe, smer i prevozni put, njihova parnost ili neparnost; uslovi za sabiranje poiljke i mogunost koncentracije transporta; fiziki karakter robe za prevoz i njenim prevozno-tehnikim karakteristikama odnosno tehnoloko ekonomski zahtevi robe za transport; tehniki parametri transportnih, prevoznih sredstava, mehanizacije; primenjen nain pakovanja, trajnost ambalae i njen uticaj na bezbednost manipulisanja i frmiranja veih tovarnih jedinica; utovarne manipulacije i njihov uticaj na vrstu robe koja se prevozi; nain skladitenja robe i sl.
5.7.2012 Fakultet tehnikih nauka Integralni transport 39