PREDAVANJE BR.

14
DEO VII, VIII
ROBNO-TRANSPORTNI CENTRI METODOLOGIJE I PROGRAMI IZRADE TRANSPORTNO - SAOBRAAJNIH STUDIJA I TEHNOLOKIH PROJEKATA RTC-a

7.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

1. ROBNO-TRANSPORTNI CENTRI KAO LOGISTIKI CENTRI

1.1 Potreba formiranja i razvoja logistikih centara
U funkcionisanju transportnog i distributivnog sistema postoje velike tehnoloke rezerve, koje se mogu eliministi jedino primenom savremenih tehnologija transporta, poboljanjem organizacije rada, izmenom tehnologije skladinih procesa, koordinacijom i kooperacijom svih uesnika u transportnom procesu, centralizacijom skladita itd. Postojei sistem decentralizovanog skladitenja ima za posledicu izuzetno visoke trokove skladitenja i pretovarnih operacija, oteenja roba, veliki rastur robe, veliku masu tereta koja se neprekidno nalazi na putu, trokove vezanog kapitala u zalihama itd. Velike tehnoloke rezerve su upravo u parkovima za sopstvene potrebe koje se formiraju nezavisno od jedne do druge radne organizacije. Rascepkani parkovi za sopstvene potrebe rezultiraju niskim stepenom iskorienja transportnih sredstava, velikim brojem praznih vonji, visokim trokovima odravanja i eksploatacije itd.

7.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

 U sadanjim uslovima ekonomske i energetske krize, proizvoai su primorani na iznalaenje novih mogunosti i pravaca osvajanja nestabilnih trita, i to uglavnom na sledea tri naina: 1. proizvoditi samo naruene proizvode; 2. isporuivati proizvode u zadanim i to kraim rokovima; 3. smanjivati trokove proizvodnje i isporuke. U uslovima kada potranja stagnira, a asortiman raste, sve je vanije proizvoditi proizvode koji su narueni i isporuivati ih u to kraim rokovima. Na znaaj logistike naroiti ukazuje injenica da uee u trokovima proizvoda koji su vezani za logistiku, u zavisnosti od grupe proizvoda, iznosi od 20 do 40 procenata, kao i da trokovi logistike stalno rastu. Izmene u strukturi proizvodnje i snabdevanja krajnjih potroaa uslovljavaju primenu moderne logistike, odnosno savremenu i optimalnu tehnologiju protoka materijala. Svakodnevno se poveavaju zahtevi za neprekidnim transportom i brim protokom robe. U sklopu logistikih usluga danas se tei realizaciji integrisanog transportnog lanca. Koncepcija integrisanog transportnog lanca predpostavlja neprekidan transport poiljaka ueem veeg broja nosilaca transporta od poiljaoca do primaoca poiljke.

7.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

 U realizaciji procesa transporta roba uestvuju mnogobrojne dopunske funkcije, pomoni pogoni, pratee usluge kao to su: pretovari i skladitenje robe, pedicija i posredovanje u transportu, sabirni i distributivni transport, iznajmljivanje transportnih sudova itd. Ovim zahtevima najvie odgovaraju robno-transportni centri. RTC omoguuje korisnicima na svom gravitacionom podruju takav kvalitet usluge koji u velikoj meri odgovara njihovim zahtevima.

Slika br. 199- Mrea RTC

7.7.2012 Fakultet tehnikih nauka Integralni transport 4

 Razvoj mree RTC obezbeuje sve neophodne preduslove za realizaciju tehnoloko-ekonomskih i ekolokih ciljeva, makro i mikro distribucije dobara odnosno optimizacije transportnih i logistikih lanaca. Predloena mrea RTC u Jugoslaviji ima sve elemente logistike mree, odnosno svaki RTC trebalo bi da se formira i razvija kao logistiki.U Nemakoj RTC-ima predstoji organizovanje u mree. Robni centri u Francuskoj privukli su panju vladinih organizacija, ministarstva za transport. RTC obezbeuje tehnoloki svrsishodnu, operativnu i ekonomski opravdanu kooperaciju izmeu nosioca transporta i prateih delatnosti.

7.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

1.2 Namena i osnovne delatnosti RTC-a

RTC predstavlja kariku u distributivnom procesu izmeu makro i mikro distribucije. Osnovni cilj formiranja RTC-a je optimizacija transporta i distribucija materijalnih dobara, sa svim njihovim prateim delatnostima i podsistemima, primenom savremenih tehnologija transporta na logistikim principima. Strana, a delimino i naa iskustva govore da su najee osnovne delatnosti RTC-a sledee: Obavljanje delatnosti dolaznog i odlaznog daljinskog i lokalnog transporta robe i tovarnih jedinica integralnog transporta; Vrenje pretovara robe u unutranjem i meunaronom saobraaju kako na podruju daljinskog tako i na podruju lokalnog saobraaja; Sabirni i distributivni transport robe; Pratee i uslune delatnosti. RTC svojim funkcionisanjem obezbeuje niz pozitivnih efekata svim uesnicima u procesu distribucije.

7.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

1.3 Osnovna struktura RTC-a

Struktura RTC-a se sastoji iz tehnolokih podsistema i njihove tehnike baze. Osnovne karakteristike i svrha RTC-a je objedinjavanje svih bitnih logistikih delatnosti u distribuciji i transportu. Ovaj efekat meusobnog povezivanja ostvaruje se na taj nain to su ponuai usluga i korisnici RTC-a i fiziki prisutni na jednoj lokaciji, a to su: preduzea drumskog lokalnog i daljinskog saobraaja; pediterske organizacije; elelznica; terminali integrisanog transporta, preduzea za skladitenje robe sa razliitom strukturom i namenom skladita; carinske zone, uvozna i izvozna predcuzea sa pomonim slubama; ostale pratee delatnosti i dr.

7.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

 Pored ovih glavnih nosilaca funkcija RTC-a postoje mnogobrojne pratee i servisne slube kao to su slube za: vrenje dopunskih funkcija na podruju transporta, skladitenje i pretovar robe; odravanje tovarnih jedinica integralnog transporta; pruanje pomoi usluga i servisne usluge; tehnike usluge za negu i odravanje vozila; vrenje kontrolnih delatnosti i aktivnost na podruju osiguranja; davanje informacija i saveta; upravljanje celokupnim procesima i objetima; svetaj, snabdevanje, odravanje i podmirivanje potreba centra; berzu tereta sa potrebnim operativno-transportnim planom u makro distribuciji i dr.

7.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

1.4 Potrebne mere za bri razvoj RTC-a

U makro distribuciji na transportnoj mrei razvoj RTC-a podrazumeva i uslovljava preduzimanje konkretnih mera, kao to su : koncentracija robnog rada - prvenstveno na eleznici; racionalna podela rada na transportnom tritu, prostorno i vremensko raslanjavanje tehno-ekonomskim svojstvima nosilaca transporta i tehnolokim zahtevima robe za transportom; kooperacija u realizaciji transportnih lanaca; odgovarajui ujednaen stepen mehanizacije, tehnologije i informatike u svim karikama transportnog lanca; vei interes drave u sprovoenju mera i naela saobraajne politike.

7.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

1.5 Znaaj formiranja i razvoja RTC-a kao logistikog centra

Postojei razvoj transportnog sistema i distribucije nije na zadovoljavajuem nivou. Meusobna povezanost industrijskih, privrednih i potroakih centara, urbanih celina i proizvodnih aglomeracija je neracionalna. Materijalni tokovi izmeu ovih lokacija se ne realizuju zatvorenim transportnim lancima. Zato smanjivanje tehnoloko-ekonomskih rezervi obrazovanjem racionalnih transportnih lanaca postaje imperativ savremene distribucije dobara. RTC obezbeuje tehnoloki svrsishodnu, operativno i ekonomski opravdanu kooperaciju izmeu nosilaca transporta i prateih delatnosti. Formiranje RTC-a iziskuje realizaciju niza savremenih transportno-tehnolokih zahteva svih uesnika u procesu distribucije. Mree RTC-a uklapaju se u sledea opredeljenja i ciljeve: 1. Ciljevi saobraajne politike: stvaraju se preduslovi za uspenu i produktivnu kooperaciju u transportu, posebno izmeu drumskog i eleznikog transoporta. 2. Ciljevi urbanizma: bolje korienje daljinskih drumskih saobraajnica i gradske saobraajne mree, lracionalna eksploataacija vozila. 3. Ciljevi regionalne privrede: poboljanje distribucije, regionalnog i ireg snabdevanja robom ne samo na industrijskom i komeercionalnom podruju ve i, na podruju potronje, uvoza i izvoza. 4. Ciljevi zatite prirodne i ivotne sredine.
7.7.2012 Fakultet tehnikih nauka Integralni transport 10

1.6. Osnovni zadaci uesnika u radu RTC-a

Ciljevi i zadaci uesnika u radu RTC-a su a. U sektoru saobraajne privrede: 1. Poboljanje kvaliteta usluga: skraenjem vremena transporta, distribucije i poveanjem brzine dostave robe; poveanjem frekfencije opsluivanja; smanjenjem obima transportnih teta; preuzimanjem specijalnih usluga (npr. komisioniranja, pakovanja robe itd.). 2. Snienje trokova transporta i skladitenja robe: poboljanjem iskoritenja vozila u lokalnom i daljinskom saobraaju; smanjenjem vremena mirovanja vozila; eksploatacijom optimalnih tipova vozila; smanjenjem trajanja vremana i trokova za utovar, istovar i pretovar; smanjenjem trajanja vremena i trokova za manipulisanje robom u skladitu; smanjenjem potrebe za skladinim prostorom 3. Poboljanje efikasnosti funkcionisanja itavog distributivnog sistema, posebno grada i mesta lokacije RTC-a stvaranjem mogunosti za unapreenje distributivnog sistema; poboljanjem nivoa usluga u vanrednim uslovima; koncentracijom skladitenja, jedinstvenim opsluivanjem urbanih celina i dr
7.7.2012 Fakultet tehnikih nauka Integralni transport 11

4. Poboljanje saobraajne strukture putem: rastereenja drumskih saobraajnica, integracije nosilaca transporta.

b. U sektoru ostale privrede 1.Poboljanje privredne strukture: poveanjem produktivnosti - skraivanjem ciklusa distribucije dobara; stvaranjem uslova za unapreenje regionalnog razvoja; poboljanjem privredne strukture (strukture industrije i zanatstva razvoj i opsluivanje carinske zone). 2. Poboljanje prostorne strukture: saniranje centara aglomeracije I unapreivanje decentralizovanog prostornog razvoja. 3. tednja energije i zatita ivotne sredine: tednja pogonskog goriva racionalnijom podelom tokova; smanjenje tetnih emisija gasova na podruju saobraaja; smanjenje veliine korienih graevinskih i drugih povrina.

7.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

12

1.7. Tehnoloki projekat RTC-a

Racionalan pristup formiranju i izgradnji RTC-a u konkretnom mestu, s obzirom na znaajna investiciona ulaganja i kompleksnost tehnoloko prostorne problematike, postavlja stroge zahteve za definisanjem redosleda reavanja problema. Taj redosled mora da potuje princip postupnosti reavanja problema sa ciljem da se ostvari jedinstvo tehnolokog i prostornog reenja RTC-a i njegove povezanosti sa okruenjem. Da bi se ovo postiglo, potrebno je u prvom koraku poi od izrade idejno - tehnolokog projekta RTC-a kao predhodnog i najznaajnijeg tehnoloko - prostornog elementa DUP-a, kao i osnove za sva daljnja projektovanja. Idejno - tehnoloki projekat RTC-a predstavlja kompleksan istraivaki projekat sa logistikim redosledom istraivanja, koji sadri delove i korake i to: 1. Korak: istraivanje transportnih tokova i distributivnih procesa na konkretnoj lokaciji i njihove pogodnosti za realizaciju u RTC-u; 2. Korak: tehnoloko - prostorna reenja potrebnih tehnolokih celina (podsistema) i njihovo uklapanje u RTC kao sistem; 3. Korak: tehnoloko - ekonomsko vrednovanje sa ocenom drutveno - ekonomske opravranosti razvoja pojedinih tehnolokih celina (podsistema) RTC-a; 4. Korak: predlog tehnoloko - prostornog reenja RTC-a
7.7.2012 Fakultet tehnikih nauka Integralni transport 13

 Idejno - tehnoloki projekat budueg RTC-a na konkretnoj lokaciji, posle izvrenih konkretnih istraivanja, treba da utvrdi osnovne tehnoloko - transportne , prostorne i ekonomske zahteve za razvojem pojedinih podsistema RTC-a. S obzirom na ssavremene logistike principe pri formiranju, razvoju, struktuiranju i funkcionisanju RTC-a, potrebno je definisati DRUTVENO - EKON0OMSKU OPRAVDANOST FORMIRANJA I RAZVOJA POJEDINIH PODSISTEMA RTC-a, odnosno, potrebno je odgovoriti na sledea pitanja: koji su osnovni transportno - tehnoloki, ekonomski i drugi zahtevi za sadrajem i funkcionisanjem RTC-a, uz potovanje zahteva makrodistribucije i drugih prostorno-geografskih specifinosti; koja su tehnoloka reenja pojedinih podsistema RTC-a i njihova funkcijonalna uklapanja u jedinstveno tehnoloko - prostornu celinu RTC-a i njegovo povezivanje sa okruenjem (idejno - tehnoloka reenja tehnolokih celina - podsistema RTC-a: saobraajne infrastrukture, robnih terminala - robnih stanica i terminala integralnog transporta, skladinog kompleksa sa razliitim tipovima i vrstama skladita, transportno - manipulativnih povrina, berze transporta, informaciono upravljakih sistema i drugih prateih slubi i servisa); kakvi su prostorni uslovi i zahtevi za razvoj RTC-a; ocena potrebnih ulaganja i faznost realizacije razvoja RTC-a, s obzirom na utvrene potrebe i raspoloive kapacitete postojeih tehnolokih celina; kako se budui zahtevi (u blioj i daljoj perspektivi) uklapaju u postojee tehnoloke celine i koliko zadovoljavaju urbanistike uslove i zahteve.
7.7.2012 Fakultet tehnikih nauka Integralni transport 14

 Idejno - tehnoloko reenje RTC-a na konkretnoj lokaciji obuhvata sve relevantne postupke i rezultate dobijene tokom istraivanja, sa posebnim izvodima u obliku podloga za sve aktivnosti koje slede: podloge za prostorno ureenje RTC-a (podloge za prostorno reenje veza saobraajne infrastrukture sa magistralnim saobraajnicama, podloge za prostorno reenje na nivou DUP-a: namena povrina, razmetaj obekata, elementi urbanistiko - tehnikih uslova za objekte, itd.); podloge za investicione programe; podloge za dalja projektovanja (graevinska, instalaterska, infrastrukturalna, energetske bilanse RTC-a, itd.).

7.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

15

VIII DEO

METODOLOGIJE I PROGRAMI IZRADE TRANSPORTNO - SAOBRAAJNIH STUDIJA I TEHNOLOKIH PROJEKATA RTC-a

7.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

16

1. METODOLOGIJA IZRADE TRANSPORTNO - SAOBRAAJNE STUDIJE GRADA ILI REGIONA

Istraivanje pravca razvoja transportnog sistema grada ili regiona predstavlja izazov za nauno-istraivaki tim koji realizuje ovu aktivnost. Radi se o jednom, uslovno reeno, makro sistemu koji karakterie vei broj korisnika i davalaca usluga u ogranienim uslovima konkurencije, sa mnogim specifinim zahtevima za uslugama transportnog sistema. Cilj i znaaj istraivanja Osnovni cilj ovog istraivanja-definisanje racionalnog transportno-saobraajnog sistema razvijen je u vie parcijalnih ciljeva: CILJ 1 - Definisanje optimalnog odnosa u realizaciji transportnih zahteva izmeu razliitih vidova transporta (eleznikog, drumskog, vodnog i vazdunog ) u posmatranom regionu . CILJ 2 - Definisanje optimalnog stepena koncentracije robnog rada i racionalnih kooperativnih veza u transportnim lancima. CILJ 3 - Definisanje optimalnog stepena koncentracije sistema logistike podrke.
7.7.2012 Fakultet tehnikih nauka Integralni transport 17

CILJ 4 - Definisanje optimalnog odnosa u razvoju i organizaciji transportnih podsistema. CILJ 5 - Definisanje tehnoloko- ekonomskih kooperativnih veza unutar i izmeu nosilaca logistike usluge. CILJ 6 - Definisanje optimalnog sistema i oblika organizacionog i ekonomskog i informacionog povezivanja subjekata u oblasti saobraaja.

Opti algoritam istraivanja Metodoloki algoritam istraivanja, koje je potrebno sprovesti u okviru izrade transportno- saobraajne studije prikazan je na sledeoj slici.

7.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

18

ELEMENTI ZAHTEV POSTA A VLJENI PROJEKTNIM ZADATKOM PREDMET I CILJ ISTAIV ANJA

PREDHODNA ISTRAIVANJA

UTVRIVANJE OSNOVNIH TRANSPORTNIH ZAHTEVA KOJI SE POSTAVLJAJU PRED TRANSPORTNI SISTEM GRADA ( REGIONA )

SET KVANTITATIV.- KVALITATIVNIH KARAKTERISTIKA KOJE U POTPUNOSTI PREDODREUJU MAKRO I MIKRO FUNKCIJU I STRUKTURU TRANSPORTNOG SISTEMA

UTVRIVANJE OSNOVNIH KARAKTERISTIKA PODSISTEMA ( TS ) REALIZACIJE TRANSPORTNIH ZAHTEVA ( TZ ): TEHNOLOGIJE INTEGRALNIH SISTEMA TRANSPORTA

POSTOJEE STANJE + PERSPEKTIVNO STANJE

- JUGOSLOVNSKE ELEZNICE ( TS-1 ) - AUTOTRANSPORTNE ORGANIZACIJE ( TS-2 ) - PARKOVI ZA SOPSTVENE POTREBE ( TS-3 ) - PRIVATNI PREVOZNICI ( TS-4 ) - PREVOZNICI IJE MATINO PODRUJE NIJE GRAD ( REGIONI ) ( TS-5 )

POSTOJEE STANJE + OKVIRNA OCENA PERSPEKTIVE

Slika br. 200Opti algoritam metodologije istraivanja transportnosaobraajne studije

UTVRIVANJE MOGUNOSTI POKRIVANJA TRANSPORTNIH ZAHTEVA DEJSTVOM DEFINISANIH TRANSPORTNIH PODSISTEMA

OD J = 1 DO 5

TZ TRANSPORTNI ZAHTEVI

TS-J TRANSPORTNI PODSISTEMI

ANALIZA MOGUNOSTI PRILAGOAVANJA TRANSPORTNIH ZAHTEVA U ODNOSU NA PERFORMANSE TRANSPORTNOG PODSISTEMA - J

OCENA U KOJOJ MERI POSMATRANI PODSISTEM - J ZADOVOLJAVA ZAHTEVE ZA KVALITETOM USLUGE

TEHNIKE, TEHNOLOKE, ORGANIZACIONE I EKONOMSKE MERE U POGLEDU PRILAGOAVANJA TRANSPORTNIH PODSISTEMA REALNIM ZAHTEVIMA KVALITETA USLUGE

DA

POSTOJI MOGUNOST DELOVANJA NA TZ I TS U PRAVCU VEEG STEPENA PRILAGOAVANJA

DA

NE
ANALIZA JE REALIZOVANA ZA SVE PODSISTEME TRANSPORTA J = 5

NE

DA
PRECIZIRANI, GRUPISANI, KVALITATIVNO I KVANTITATIVNO DEFINISANI I INTERACIJSKI POVEZANI TRANSPORTNI ZAHTEVI ZA POJEDINE TRANSPORTNE PODSISTEME

TS - 2

TS- 1

TS - 5

OCENA POTENCIJALNOG OBIMA I STRUKTURE PRIPADAJUEG TRANSPORTNOG RADA POJEDINIM PODSISTEMIMA IZVEDENA PREMA ZAHTEVIMA ZA KVALITETOM USLUGE

PODRUJE KOOPERATIVNIH ODNOSA

DEFINISANJE TRANSPORTNIH ZAHTEVA POGODNIH ZA TEHNOLOGIJE INTEGRALNOG TRANSPORTA

7.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

19

UTVRIVANJE KARAKTERISTIKA ZAHTEVA ZA KVALITETOM USLUGE NAPOMENA: BEZ OVIH KARAKTERISTIKA JE NEZAMISLIVO PRELIMINARNO TEHNOLOKO REENJE

KRITERIJUMI ZA VREDNOVNJE IDEJNO TEHNOLOKIH REENJA

USLOVI INVESTIRANJA, EXPLOATACIJE, ODRAVANJA, ITD. TRANSPORTNOG SISTEMA ZAHTEVI I PREPORUKE DRUTVENO, POLITIKO, SOCIJOLOKOG KARAKTERA

DEFINISANJE PRELIMINARNIH IDEJNO TEHNOLOKIH REENJA ZA SVAKI TRANSPORTNI PODSISTEM ZA SVAKI PODSISTEM DOBIJA SE PODSKUP PARCIJALNIH PRELIMINARNIH REENJA

ITERATIVNI POSTUPAK BAZIRAN NA PRINCIPU USKLAIVANJA TRANSPORTNOG ZAHTEVA I TRANSPORTNOG SISTEM

6 7

VREDNOVANJE PRELIMINARNIH IDEJNO TEHNOLOKIH REENJA TRANSPORTNIH POD SISTEMA

SELEKTIVNI KARAKTER POSTUPKA NEZAVISNO SPROVEDEN ZA SVAKI PODSKUP PRELIMINARNIH REENJA SVAKOG OD TRANSPORTNIH PODSISTEMA ( OGRANIENJA, DEFINISANI KRITERIJUMI, ITD. )

FORMIRANJE VARIJANTNIH REENJA TRANSPORTNOG SISTEMA GRADA ( REGIONA )

- OBIM, STRUKTURA, MAKRO I MIKRO LOKACIJA SVAKOG OD PODSISTEMA - OBLICI I STRUKTURA KONCENTRACIJE RADA SA DEFINISANIM PRAVCIMA KOOPERACIJE (UNUTRANJE I MEUSOBNE ) I KOORDINACIJE - TEHNOLOGIJA REALIZACIJE TRANSPORTNIH LANACA -OBLICI I STRUKTURA KONCENTRACIJE SISTEMA LOGISTIKE PODRKE, ITD.

OBUHVATNOST POSTAVLJENIH CILJEVA ISTRAIVANJA: 1. STEPEN KONCENTRACIJE 2. RACIONALNA PRERASPODELA IZMEU DRUMA I ELEZNICE 3. STEPEN INTEGRACIJE 4. STEPEN SPECIJALIZACIJE 5. STEPEN INTEGRACIJE LOGISTIKE PODRKE 6.TEHNOLOKOEKONOMSKA KOOPERACIJA I KOORDINACIJA LOGISTIKIH FUNKCIJA 7. ELEMENTI ZA IZRADU PROSTORNIH I URBANISTIKIH PLANOVA

DIMENZIONISANJE KAPACITETA TEHNOLOKIH ELEMENATA ZA SVAKI OD PODSISTEMA TRANSPORTA TEHNIKE MODELIRANJA TRANSPORTNOG PROCESA:
- ANALITIKA - SIMULACIONA I - KOMBINOVANO ANALITIKA -SIMULACIONA

VREDNOVANJE VARIJANTI PREMA SKUPOVIMA KRITERIJUMA:

I - GENERISAN SKUP KRITERIJUMA IZ KARAKTERISTIKA ZAHTEVA ZA KVALITETOM USLUGE II - SKUP EKONOMSKIH KRITERIJUMA III - SKUP DRUTVENO EKONOMSKIH KRITERIJUMA

OPTIMALNA VARIJANTA

9
7.7.2012

PODLOGA ZA IZBOR OPTIMALNE VARIJANTE TRANSPORTNOG SISTEMA GRADA ( REGIONA )

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

20

Prvi korak istraivanja predstavlja skup postupaka, koji omoguavaju utvrivanje transportnih zahteva. Analiza obuhvata utvrivanje skupa kvalitativnih i kvantitativnih karakteristika koje u potpunosti predodreuju makro i mikro funkciju i strukturu transportnog sistema. U drugom koraku se definiu postojei transportni sistemi koji deluju na transportne zahteve na podruju posmatranog regiona. Posmatrano kroz postojee stanje i ocenu perspektivnih kretanja, u treem koraku se iterativnim postupkom, a na bazi ocene zadovoljenja zahteva za kvalitetom transportne usluge, za svaki transportni podsistem definie obim i struktura pripadajueg transportnog rada etvrti korak istraivanja podrazumeva utvrivanje kriterijuma za vrednovanje idejno tehnolokih reenja transportnih podsistema i predstavlja neophodan postupak koji mora da predhodi daljem istraivanju. Poto je prema tehno- ekonomskim svojstvima pojedinih transportnih podsistema i zahtevima za kvalitetom transportne usluge, izvrena preraspodela transportnih zahteva na definisane podsisteme, u petom koraku se definiu preliminarna tehnoloka reenja. Za svaki podsistem parcijalno, utvren je podskup preliminarnih tehnolokih reenja, koja se u narednom koraku vrednuju sa ciljem utvrivanja varijanti reenja JEDINSTVENOG TRANSPORTNOG SISTEMA, u kome e svaki podsistem imati svoju ulogu.
7.7.2012 Fakultet tehnikih nauka Integralni transport 21

 Transportno- saobraajna studija kroz sveobuhvatno istraivanje daje konkretna reenja i odgovore na niz pitanja kao to su: Koje su to osnovne karakteristike i problemi dosadanjeg stanja i perspektivnog kretanja tokova dopreme, otpreme i tranzita robe i kakvi su zahtevi za transportnim, skladinim i distributivnim delatnostima na podruju posmatranog regiona; Koji je postojei stepen i kvalitet izgraenosti i povezanosti drumske mree (magistralne, regionalne i lokalne saobraajnice); Koji su sutinsko novi zahtevi za kompletiranjem, povezivanjem i kategorizacijom drumskih saobraajnica (kategorizacija, kapaciteti, saobraajno- geometrijske i eksploatacione karakteristike, objekti, oprema i signalizacija- tranzitne, meunarodne i regionalne saobraajnice); Koje su tehnoloko- eksploatacione karakteristike eleznike infrastrukture (eleznike pruge, industrijski koloseci, stanice otvorene za robni rad- kapaciteti, osovinski pritisak, propusna mo) i kakvi su zahtevi za transportno- geografskim povezivanjem sa drumskim i vodnim saobraajem; Kakve su osnovne tehnoloko- prostorne karakteristike i zahtevi za transportnodistributivnim podsistemima (robne stanice, drumski terminali, pristanita, skladini sistem, vozni parkovi, servisno- remontni sistem- stanje i njihov lokacijski poloaj, kapaciteti, namena, struktura i korienje);
7.7.2012 Fakultet tehnikih nauka Integralni transport 22

Koji je neophodan stepen koncentracje, racionalizacije robnog toka, distributivnoskladine funkcije, servisno- remontne i uslune delatnosti i na kojim lokacijama u regionu, potujui specifinost zahteva i postojei stepen izgraenosti transportnodistributivnih podsistema; Kakva je racionalna podela rada izmeu drumskog, eleznikog i vodnog transporta i koje su kooperativne veze izmeu nosilaca transportne usluge; Koju strukturu RTC-a i terminale integralnog transporta je opravdano razvijati i na kojim lokacijama i koji su zahtevi za tehnoloko- prostornim reenjima i kapacitivnim karakteristikama podsistema (potrebna specijalizacija i podela rada); Koje i kakve robne terminale (eleznikog, drumskog i vodnog transporta) i skladine sisteme je je opravdano razvijati i na kojim lokacijama, zavisno od realnih zahteva i tehnoloko- prostornih mogunosti; Koja je potrebna bazna mrea drumskih i eleznikih saobraajnica u regionu i kakva je njihova transportno- geografska povezanost; Koja parkiralita i garae je potrebno razvijati i kakav je njihov stepen koncentracije u zavisnosti od zahteva racionalizacije transportno- saobraajnog sistema i postojeih kapaciteta Koja su koncepcijska reenja ifrastrukture potrebna za razvoj transportnosaobraajnog sistema- elementi za izradu prostornih i urbanistikih planova; Kakvi su zahtevi za informacionim povezivanjem transportnih i privrednih subjekata u regionu; Koje su stimulativne mere i dalje aktivnosti potrebne za bri razvoj predloenih reenja.
7.7.2012 Fakultet tehnikih nauka Integralni transport 23

2. METODOLOGIJA TEHNOLOKOG PROJEKTOVANJA ROBNO-TRANSPORTNIH CENTARA U VEIM INDUSTRIJSKIM I PRIVREDNIM AGLOMERACIJAMA

RTC-i kao tehnoloke karike transportnog lanca izmeu makro i mikro distribucije obuhvataju mesta nakupljanja, formiranja i rasformiranja tovarnih jedinica, skladitenja, prerade , dorade i distribucija robe. Sa svojim osnovnim i dopunskim sadrajima treba da obezbedi brzu, kvalitetnu i ekonominu dostavu robe od izvora sirovina do proizvodnje i od proizvoaa do krajnjeg korisnika (potroaa). Znaaj RTC-a se prvenstveno ogleda u optimizaciji distributivnih procesa to je preduslov optimizacije procesa reprodukcije materijalnih dobara.

7.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

24

2.1. Osnovne faze istraivakog projekta

U cilju definisanja tehnolokog-prostornog i organizacionog reenja RTC-a i RTa potrebno je uspostaviti sistemsko povezivanje logikih postupaka i istraivanja. Pri tome se tok istraivakog projekta moe podeliti u tri osnovna dela: I DEO - obuhvata preciziranje i definisanje ciljeva, znaaja, predmeta istraivanja i na bazi tih aktivnosti formira se metodologija istraivanja koju treba detaljno razraditi. II DEO - obuhvata istraivanja transportnih i robnih tokova i distributivnih procesa pogodnih za integralen sisteme transporta i na osnovu koji h se generiu zahtevi i zadaci RTC-a i RT-a. III DEO - na bazi utvrenih zahteva u II delu , projektuju se tehnoloka reenja sadraja, organizacije i funkcionisanja podsistema transporta u okviru RTC-a i RTa, sa predlogom i izborom optimalnih reenja. Osnovni algoritam metodologije istraivanja i projektovanja robno-transportnog centra i sistema robnih terminala.

7.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

25

 U cilju realizacije strategije o razvoju integralnog transporta i racionalizacije transportnog sistema bazirane na logistikim principima program istraivanja treba da da konkretna idejno-tehnoloka reenja organizacije i funkcionisanja RTC-a kao jedinstvenog sistema. RTC treba da sadri: kontenerski terminal, drumski terminal, loko teretnu elezniku stanicu, Ro-Ro terminal sa parking prostorom i operativnom obalom, skladita, objekte za odravanje kontenera, poslovni prostor centra i infrastrukturu centra. Izrada, sadraj organizacije i funkcionisanja RTC-a i RT-a predstavlja kompleksan istraivaki projekat koji zahteva ozbiljan metodoloki pristup i izradu osnovnog algoritma istraivanja prikazanog na slici 201.

7.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

26

I deo istraivanja Kriterijume za vrednovanje tehnolokih reenja je poeljno definisati i precizirati pre poetka projektovanja, jer oni omoguuju racionalizaciju postupka istraivanja. Okvirno posmatrajui, kriterijumi za vrednovanje reenja se mogu definisati u okviru etiri podskupa, i to: I skup kriterijuma je definisan iz karakteristika zahteva za kvalitetom usluge u RTC-u II skup ekonomskih kriterijuma III skup ekolokih kriterijuma IV skup kriterijuma tehnoloko-prostornog aspekta uklapanja i povezivanja RTCa kao podsistema integralnog transporta sa okruenjem. Naredni korak istraivanja obuhvata definisanje skupova preliminarnih tehnolokih reenja parcijalno za svaki podsistem. Vrednovanje parcijalnih prliminarnih tehnolokih reenja sa aspekta funkcionisanja jedinstvene celine, daje i odgovor na tehno-ekonomsku opravdanost razvoja pojedinih podsistema integralnog transporta u okviru posmatranog RTCa.

7.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

27

 Formiranje varijantnih reenja RTC-a kao jedinstvene tehnoloko-prostorne celine podrazumeva definisanje: strukture RTC-a; tehnologije, organizacije i funkcionisanje podsistema integralnog transporta u RTC-u; kvalitativno-kvantitativnih karakteristika podsistema tehnolokih celina RTC-a, tehnoloko-prostornog reenja RTC-a kao jedinstvene celine sa predlogom uklapanja u povezivanja sa okruenjem, tehnologije realizacije transportnih lanaca u mikro i makro distribuciji, namene i veliine povrina predvienim tehn olokim reenjima RTC-a, potrebna investiciona ulaganja za razvijanje pojedinih podsistema RTC-a, itd. Konkretna reenja moraju obuhvatiti sve relevantne postupke i rezultate dobijene tokom istraivanja, sa posebnim izvodima u obliku podloga za sve aktivnosti koje slede, a odnose se na projektovanje novih i adaptaciju postojeih transportnih sistema: A. Podloge zatehnoloko-organizaciono funkcionisanje pojedinih podsistema integralnog transporta u okviru RTC-a i RT-a, B. Podloge za prostorno ureenje RTC-a , C. Podloge za investicione programe, D. Podloge za dalja projektovanja.
7.7.2012 Fakultet tehnikih nauka Integralni transport 28

I - DEO ISTRAIVANJA

OSNOVNI ALGORITAM ISTRAIVANJA SADRAJA FUNKCIONISANJA ROBNO TRANSPORTNOG CENTRA ( RTC_a) I ROBNIH TERMINALA ( RT_a ) KAO JEDINSTVENOG SISTEMA INTEGRALNOG I KOMBINOVANOG TRANSPORTA ELEZNICE, REKA, DRUM

UPOZNAVANJE SA DOSADANJIM ISTRAIVANJIMA I PROJEKTIMA I SAOBRAAJNO PRIVREDNIM REENJIMA KOJA MOGU ZNAAJNO UTICATI NA PROBLEMATIKU FORMIRANJA RTC_a I RT_a

ZAHTEVI BAZIRANI NA SAVREMENIM LOGISTIKIM PRINCIPIMA ZA RACIONALIZACIJOM DISTRIBUTIVNIH PROCESA I TRANSPORTNIH SISTEMA: - KONCENTRACIJA ROBNOG RADA - RACIONALNA PRERASPODELA IZMEU NOSIOCA TRANSPORTA ( DRUM, ELEZNICA, REKA ITD.) - TEHNOLOKO EKONOMSKA KOOPERACIJA I KOORDINACIJA UESNIKA U TRANSPORTNOM LANCU - RAZVOJ INTEGRALNIH SISTEMA TRANSPORTA - ITD. RACIONALAN RAZVOJ MREE RTC_a KAO PREDUSLOV OPTIMIZACIJE DISTRIBUCIJE MATERIJALNIH DOBARA I REPRODUKCIONIH PROCESA

PREDMET, ZNAAJ I CILJEVI ISTRAIVANJA 1 CILJ: RACIONALNO UKLAPANJE U MREU RTC_a I OPTIMIZACIJA TRANSPORTNOG SISTEMA 2 CILJ: OPTIMIZACIJA DISTIBUTIVNIH I REPRODUKCIONIH PROCESA ( OPTIMIZACIJA TOKOVA ROBE MAKRO I MIKRO DISTRIBUCIJE, ITD. ) 3 CILJ: RACIONALAN RAZVOJ PODSISTEMA TRANSPORTA GRADA ( REGIONA) 4 CILJ: DEFINISANJE TRANSPORTNO TEHNOLOKO PROSTORNIH ZAHTEVA I ELEMENATA ZA DUP 5 CILJ: DEFINISANJE I UTVRIVA NJE ZAHTEVA ZA DALJA PROJEKTOVANJA, PLANIRANJA I RAZVOJ TRANSPORTNOG SISTEMA. ITD.

STIMULATIVNE I ZAKONSKE MERE - STRATEGIJA RAZVOJA SAOBRAAJA - PROPISI O OBAVEZNOSTI TEHNOLOKOG PROJEKTOVANJA TRANSPORTA KAO PREDHODNICE SVIH OSTALIH PROJEKATA - ZAKON O PLANIRANJU I UREENJU PROSTORA I INVESTICIONOJ IZGRADNJI I DR.

STUDIJA SADRAJA ORGANIZACIJE I FUNKCIONISANJA RTC_a RT_a PREDHODNICA NIZU PROJEKATA I PLANOVA KOJI OBEZBEUJU TEHNOLOKO PROSTORNOJEDINSTVO I DRUTVENO EKONOMSKU OPRAVDANOST SVIH PRIVREDNO-PROIZVODNIH LOGISTIKIH FUNKCIJA SISTEMA GRADA I GRAVITACIONOG PODRUJA GRADA ( REGIONA )

Slika br. 201Osnovni algoritam izrade tehnolokoprostornog reenja RTC-a u konkretnom mestu

RAZRADA OSNOVNIH KORAKA METODOLOGIJE ISTRAIVANJA PREDVIENE PROGRAMOM. CILJ METODOLOGIJE JE PRECIZIRANJE POSTUPAKA I ISTRAIVANJA, OD OBLIKA PRIKUPLJANJA ULAZNIH PODATAKA, RAZVIJANJA ODGOVARAJUIH MODELA DO UTVRIVANJA OBLIKA KONKRETNIH REENJA I REZULTATA I NAINA NJIHOVE PREZENTACIJE. SKUP KVALITATIVNOG KVANTITATIVNIH KARAKTERISTIKA KOJE U POTPUNOSTI PREDODREUJU MAKRO IMIKRO STRUKTURU, FUNKCIJU, VELIINU I PROSTORNI RAZMETAJ POJEDINIH PODSISTEMA I TO U OKVIRU RTC_a

II- DEO ISTRAIVANJA

UTVRIVANJE KARAKTERISTIKA OSNOVNIH TEHNOLOKO EKONOMSKO - TRANSPORTNIH ( TET ) ZAHTEVA ROBNIH TOKOVA KOJI SE POSTAVLJAJU PRED PROBNO TRANSPORTNI CENTAR I ROBNE TERMINALE KAO NOSIOCE JEDINSTVENOG SISTEMA TRANSPORTA - ZAHTEVI MAKRO I MIKRO DISTRIBUCIJE - ZAHTEVI TRANZITNIH TOKOVA - ZAHTEVI PRELAMANJA MEUNARODNIH TOKOVA - TEHNOLOKO DISTIBUTIVNI ZAHTEVI TOKOVA ZA USLUGOM, PROSTOROM, MANIPULISANJEM, CARINJENJEM, DORADOM, OPSLUGOM, SERVISIRANJEM, ITD. - POJAVNI OBLICI - MESTA NASTANKA I ZAVRETKA TRANSPORTNOG LANCA - ZAKON NASTANKA ( OBIM I VREMENSKA STRUKTURA ) - POSEBNIH OBELEJA ZAHTEVA U POGLEDU KVALITETA LOGISTIKE USLUGE - POSEBNE KARAKTERISTIKE ZAHTEVA ZA POJEDINIM PODSISTEMIMA INTEGRALNOG TRANSPORTA

ISTRAIVANJE ZAHTEVA TRANSPORTNIH TOKOVA I DISTRIBUTIVNIH PROCESA

POSTOJEE STANJE

+
OCENA PERSPEKTIVNIH KRETANJA

A) UTVRIVANJE PROJEKTNE GODINE B) DEFINISANJE ZAHTEVA NA BAZI RAZVOJNIH PROGRAMA I PLANOVA PRIVREDE KOJA GRAVITIRA GRADU DEFINISANJE RAZVOJA POJEDINIH PODSISTEMA TRANSPORTA PREMA VE URAENIM PROJEKTIMA I PLANOVIMA

ISTRAIVANJE POSTOJEIH TRANSPORTNIH PODSISTEMA KOJI REALIZUJU POSTOJEE TRANSPORTNE TOKOVE I DISTRIBUTIVNE PROCESE

UTVRIVANJE OSNOVNIH TEHNOLOKO PROSTORNIH KARAKTERISTIKA TRANSPORTNIH PODSISTEMA KOJI REALIZUJU TET ZAHTEVE ROBEU POSTOJEEM STANJU - ROBNE STANICE I TERMIALI ELEZNIKOG TRANSPORTA - TERMINALI DRUMSKOG TRANSPORTA - TERMINALI VODNOG TRANSPORTA - TERMINALI VAZDUNOG TRANSPORTA - TERMINALI INTEGRALNOG TRANSPORTA - SAOBRAAJNA INFRASTRUKTURA, ITD.

DEFINISANJE SKUPA POTENCIJALNIH * LIMITIRAJUIH FAKTORA

SVAKI OD POTENCIJALNIH FAKTORA MORA, U OKVIRU DEFINISANJA TEHNOLOKIH REENJA PROI ANALIZU MOGUNOSTI UKLANJANJA NJEGOVIH DEJSTAVA

7.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

29

GRUPISANJE ROBNIH TOKOVA PREMA POGODNOSTIMA ZA POJEDINE SISTEME INTEGRALNOG TRANSPORTA A) GRUPISANJE ROBNIH TOKOVA PREMA OSNOVNIM KOMBINACIJAMA TRANSPORTNIH LANACA: - DIREKTNI: DRUM, ELEZNICA, REKA - KOMBINOVANI: DRUM-ELEZNICA, DRUM-REKA, DRUM-ELEZNICA-REKA B) UTVRIVANJE GRUPA ROBNIH TOKOVA KOJI SE OPTIMALNO REALIZUJU TRANSPORTNIM LANCIMA INTEGRALNOG TRANSPORTA: - KONTENERSKI TRANSPORTNI LANCI - HUCKE-PACK TRANSPORTNI LANCI - RO-RO TRANSPORTNI LANCI, ITD.

METODOLOGIJA I MODELI ZA OPTIMIZACIJU TRANSPORTNIH LANACA INTEGRALNIH SISTEMA TRANSPORTA

RASPODELA ROBNIH TOKOVA POGODNIH ZA INTEGRALNE SISTEME TRANSPORTA NA PLANIRANE RTC IROBNE TERMINALE NA PODRUJU GRADA

DEFINISANJE POTENCIJALNE STRUKTURE INTEGRALNIH SISTEMA TRANSPORTA U OKVIRU RTC_a I RT_a A=1: RTC A=2: ROBNI TERMINAL 2 A=3: ROBNI TERMINAL 3 A=n: ROBNI TERMINAL n

KARAKTERISTIKE HOMOGENIH GRUPA ROBNIH TOKOVA POGODNIH ZA POJEDINE SISTEME INTEGRALNOG TRANSPORTA U PROJEKTNOJ GODINI

OD A=1 DO A= n

KRITERIJUMI OPTIMIZACIJE RASPODELE ROBNIH TOKOVA MAKRO I MIKRO DISTRIBUCIJE NA POSMATRANJE RTC I RT

SIMULACIJA RASPODELE ROBNIH TOKOVA POGODNIH ZA INTEGRALNE SISTEME TRANSPORTA NA POSMATRANI RTC ILI RT

KRITERIJUMI I OGRANIENJA SAOBRAAJNO TRANSPORTNOG DRUTVENOG (EKOLOGIJA, ONO, ITD.) KARAKTERA

SIMULACIJA REALIZOVANA ZA SVE ROBNE TERMINALE Da

Ne

MATEMATIKI ANALITIKO SIMULACIONI MODEL ZA DEFINISANJE OPTIMALNE RASPODELE ROBNIH TOKOVA POGODNIH ZA INTEGRALNE SISTEME TRANSPORTA NA ROBNO TRANSPORTNI CENTAR I ROBNE TERMINALE GRADA

REZULTATI SIMULACIJE: KVANTITATIVNO KVALITATIVNE KARAKTERISTIKE OPTIMALNE RASPODELE ROBNIH TOKOVA POGODNIH ZA REALIZACIJOM JEDNIM OD SISTEMA INTEGRALNOG TRANSPORTA NA ROBNO TRANSPORTNI CENTAR I POJEDINE ROBNE TERMINALE
KVANTITATIVNO KVALITATIVNI PARAMETRI ROBNIH TOKOVA POGODNIH ZA INTEGRALNE SISTEME TRANSPORTA

A=5

RTC_i I ROBNI TERMINALI (A=1 DO A=5)

ROBNI TERMINAL (SKUP S=2 TET ZAHTEVA)

II DEO ISTRAIVANJA
A=1
ROBNI TERMINAL (SKUP S=2 TET ZAHTEVA)

RTC + (SKUP S=1 TET ZAHTEVA)

G=1

G=i

G=s

HOMOGENE GRUPE TET ZAHTEVA

7.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

30

III DEO ISTRAIVANJA

TEHNOLOKO PROJEKTOVANJE ORGANIZACIJE I FUNKCIONISANJE RTC_a I ROBNIH TERMINALA OD A=1 DO A= n, KAO JEDINSTVENOG SISTEMA INTEGRALNOG TRANSPORTA

DEFINISANJE PRELIMINARNOG MAKRO KONCEPTA OSNOVNOG SADRAJA INTEGRALNIH SISTEMA TRANSPORTA U OKVIRU POSMATRANOG RTC_a ( RT_a) POD SISTEMI OD J=1 DO J=k : J=1: KONTENERSKI TERMINAL J=1: DRUMSKI TERMINAL J=3: RO- RO TERMINAL J=k: DEFINIU SE PODSISTEMI KOJE JE SOBZIROM NA RASPODELU ROBNIH TOKOVA I REALNE USLOVE MOGUE RAZVITI U POSMATRANOM RTC_u ILI RT_u

OD J=1 DO k

PODSISTEMI ( J ) RTC_a

TEHNOLOKO - EKONOMSKO TRANSPORTNI ZAHTEVI (TET) ROBNIH TOKOVA POGODNIH ZA INTEGRALNE SISTEME TRANSPORTA - SKUP S=A TET ZAHTEVA

ANALIZA PRILAGOAVANJA TET ZAHTEVA U ODNOSU NA PERFORMANSE TEHNOLOKOG PODSISTEMA (J) INTEGRALNOG TRANSPORTA U OKVIRU RTC_a ILI RT_a

OCENA U KOJOJ MERI POSMATRANI SISTEM (J) INTEGRALNOG TRANSPORTA U OKVIRU RTC_a ZADOVOLJAVA I POKRIVA TET ZAHTEVE SA ASPEKTA TEHNO EKONOMSKIH PREDNOSTI I KVALITETA LOGISTIKE USLUGE

TEHNOLOKO EKONOMSKI PREDUSLOVI I MERE U POGLEDU PRILAGOAVANJA POD SISTEMA (J) INTEGRALNOG TRANSPORTA RTC_a REALNIM TET ZAHTEVIMA U POGLEDU LOGISTIKE USLUGE

Da

Da

POSTOJI MOGUNOS DELOVANJA: Da TET ZAHTEVA NA POD SISTEM J ? ILI PODSISTEM J NA TET ZAHTEVE ? U PRAVCU VEEG STEPENA MEUSOBNE PRILAGOENOSTI

Da

ANALIZA JE SPROVEDENA ZA SVE PODSISTEME TEHNOLOKE CELINE RTC (J=k)

PODRUIJE KOOPERATIVNIH ODNOSA PODSISTEMI INTEGRALNOG TRANSPORTA U OKVIRU RTC_a ILI ROBNOG TERMINALA

PRECIZIRANI, GRUPISANI, KVALITATIVNO I KVANTITATIVNO DEFINISANI I INTERAKCIJSKI POVEZANI TET ZAHTEVI ZA POJEDINIM POD SISTEMIMA INTEGRALNOG TRANSPORTA U OKVIRU POSMATRANOG RTC_a (RT_a)

J=2 J=1 J=k

OCENA POTENCIJALNOG OBIMA I STRUKTURE PRIPADAJUEG RADA POJEDINIM PODSISTEMIMA IZVEDENA JE PREMA ZAHTEVIMA TEHNO EKONOMSKE PRIPADNOSTI I KVALITETA LOGISTIKE USLUGE

TET ZAHTEVI

NA OVAJ NAIN IDENTIFIKOVANJE, KVANTIFIKOVANJE I GRUPISANJE TET ZAHTEVI PREDSTAVLJAJU OSNOVNE ULAZNE PARAMETRE ZA TEHNOLOKO PROJEKTOVANJE ORGANIZACIJE I FUNKCIONISANJA POJEDINIH PODSISTEMA U RTC_u KAO JEDINSTVENE CELINE INTEGRALNIH SISTEMA TRANSPORTA

KARAKTERISTIKE TET ZAHTEVA ZA KVALITETOM USLUGE U RTC_u NAPOMENA: BEZ OVIH KARAKTERISTIKA JE NEZAMISLIVO PRELIMINARNO TEHNOLOKO PROJEKTOVANJE REENJA RTC_a

KRITERIJUMI ZA VREDNOVANJE IDEJNO TEHNOLOKIH REENJA POJEDINIH PODSISTEMA RTC_a I NJIHOVIH UKLAPANJA U JEDINSTVENU TEHNOLOKO PROSTORNU CELINU INTEGRALNIH SISTEMA TRANSPORTA

- USLOVI INVESTIRANJA, EKSPLOATACIJE, ODRAVANJA, ITD. PODSISTEMA RTC_a - ZAHTEVI I PREPORUKE DRUTVENO EKOLOKOG KARAKTERA, ITD.

7.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

31

1
SKUP TIPINIH TEHNOLOGIJA RADA POJEDINIH POD SISTEMA INTEGRALNOG TRANSPORTA - KONTENERSKI TERMINAL - HUCKE - PACK TERMINAL - RO-RO TERMINAL - INFORMACIONO UPRAVLJAKI SISTEMI DEFINISANJE PRELIMINARNIH TEHNOLOKIH REENJA ZA SVAKI PODSISTEM (J) RTC_a ZA SVAKI POD SISTEM (J) DOBIJA SE PODSKUP PARCIJALNIH PRELIMINARNIH REENJA ITERATIVNI POSTUPAK BAZIRAN NA PRINCIPU USKLAIVANJA TET ZAHTEVA I POD SISTEMA RTC_a

VREDNOVANJE PRELIMINARNIH TEHNOLOKIH REENJA PODSISTEMA RTC_a

SELEKTIVNI KARAKTER POSTUPKA, NEZAVISNO SPROVEDEN ZA SVAKI PODSKUP PRELIMINARNIH REENJA SVIH PODSISTEMA RTC_a (OGRANIENJA, DEFINISANI KRITERIJUMI, ITD.)

FORMIRANJE TEHNOLOKO PROSTORNE CELINE USLOVI I POTENCIJALNI SADRAJI BUDUEG RTC_a ILI RT_a

FORMIRANJE VARIJANTNIH REENJARTC_a ILI ROBNOG TERMINALA - (A) - KAO JEDINSTVENE TEHNOLOKO PROSTORNE CELINE - STRUKTURARTC_a ILI ROBNOG TERMINALA - (A) (STRUKTURA PODSISTEMA INTEGRALNOG TRANSPORTA KOJE JE U POSMATRANOM RTC_u ( RT_u) TEHNO EKONOMSKI OPRAVDANO RAZVIJATI) - TEHNOLOGIJA ORGANIZACIJE I FUNKCIONISANJA PODSISTEMA INTEGRALNIH SISTEMA TRANSPORTA U OVIRU RTC_a ( RT_a) - KVALITETNO KVANTITATIVNE KARAKTERISTIKE PODSISTEMA TEHNOLOKIH CELINA INTEGRALNIH SISTEMA TRANSPORTA U RTC_u ( RT_u) - TEHNOLOKO PROSTORNO REENJE RTC_a ( RT_a) KAO JEDINSTVENE CELINE SA PREDLOGOM UKLAPANJA I POVEZIVANJA SA OKRU ENJEM I OSTALIM RT_a - TEHNOLOGIJA REALIZACIJE TRANSPORTNIH LANACA INTEGRALNIH SISITEMA TRANSPORTA U MIKRO I MAKRO DISTRIBUCIJI - DEFINISNJE NAMENE I VELIINE POVRINA PREDVIENIH TEHNOLOKIM REENJEM RTC-a (RT_a)

MODELI ZA DEFINISANJE KAPACITETA TEHNOLOKIH ELEMENATA ZA SVAKU TEHNOLOKU CELINU PODSISTEM RTC_a TEHNIKOM MODELIRANJA REALNIH DISTRIBUTIVNIH PROCESA (ANALITIKO HEURISTIKE SIMULACIONE METODE) I PRIMENOM ELEKTRONSKIH RAUNARA DIMENZIONIU SE KAPACITETI TEHNOLOKIH CELINA ZA POJEDINA VARIJANTNA REENJA

ASPEKAT OBUHVATNOSTI POSTAVLJENIH CILJEVA I ISTRAIVANJA

MODELI I PROGRAMI ZA ELEKTRONSKI RAUNARZA JEDINSTVENO VREDNOVANJE VARIJANTNIH REENJA

VREDNOVANJE VARIJANTNIH REENJA PREMA SKUPOVIMA KRITERIJUMA I - GENERISAN SKUP KRITERIJUMA IZ KARAKTERISTIKA ZAHTEVA ZA KVALITETOM USLUGE U RTC_u ILI ROBNOM TERMINALU II - SKUP EKONOMSKIH KRITERIJUMA III - SKUP DRUTVENO - POLITIKO - SOCIOLOKIH KRITERIJUMA ( EKOLOGIJA, ONO, DSZ ...) IV - SKUP KRITERIJUMA TEHNOLOKO PROSTORNOG ASPEKTA UKLAPANJA U JEDINSTVEN SISTEM INTEGRALNOG TRANSPORTA I POVEZIVANJA SA OKRUENJEM

REZULTAT PODLOGA ZA IZBOR OPTIMALNE VARIJANTE TEHNOLOKOG REENJA RTC_a ILI RT_a ( A)

STRUKTURNA ODLUIVANJA PROCES ODLUIVANJA

TEHNIKE VIEKRITERIJUMSKOG VREDNOVANJA

TEHNOLOKO REENJE ORGANIZACIJE I FUNKCIONISANJA SISTEMA INTEGRALNOG TRANSPORTA U OKVIRU POSMATRANOGRTC_a ILI RT_a (A)

PODLOGE I POTREBNE OSNOVE ZA AKTIVNOSTI KOJE SLEDE U OKVIRU: I) - IZGRADNJE NOVIH PODSISTEMA I REENJARTC_a I RIBNIH TERMINALA II) - ADAPTACIJE POSTOJEIH PODSISTEMA - BUDUIH SADRAJA RTC_a I RT_a A) PODLOGE ZA TEHNOLOKO ORGANIZACIONO FUNKCIONISANJE POJEDINIH PODSISTEMA INTEGRALNOG TRANSPORTA U OKVIRU RTC_a I RT_a (TEHNOLOKO ORGANIZACIONE EME) B) PODLOGE ZA PROSTORNO UREENJE RTC_a ILI RT_a PODLOGE ZA PROSTORNA REENJA VEZA SAOBRAAJNE INFRASTRUKTURE SA MAGISTRALNIM SAOBRAAJNICAMA. NAMENA POVRINA. RAZMETAJ OBJEKATA C) PODLOGE ZA INVESTICIONE PROGRAME D) PODLOGE ZA DALJNA PROJEKTOVANJA ( GRAEVINSKA, INSTALATERSKA, INFRASTRUKTURALNA, ENERGETSKE BILANSE, RTC_a (RT_a) ITD.)

Ne

POSTUPAK ISTRAIVANJA TEHNOLOKIH REENJA SU PROLI SVI ROBNI TERMINALI (OD A=1 DO A=5) Da

III - DEO ISTRAIVANJA

PREZENTACIJA TEHNOLOKIH REENJA ORGANIZACIJE I FUNKCIONISANJA SISTEMA INTEGRALNOG TRANSPORTA U OKVIR: A=1) RTC_a A=2) ROBNI TERMINAL 2 A=3) ROBNI TERMINAL 3 A=n) ROBNI TERMINAL n

7.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

32